S obzirom da se EU obavezala da će električna vozila biti široko dostupna do 2035. godine, očekuje se da će eksplodirati potražnja za metalima potrebnim za proizvodnju baterija, posebno litijumom. Tržištem trenutno dominira nekoliko zemalja, ali Evropa želi da se pridruži klubu iskorištavajući svoje rudnike.
Iako ležišta nikla postoje širom sveta, u poslednjih nekoliko godina došlo je do nestašice nikla visokog kvaliteta, koji je skuplji i teži za eksploataciju od nikla nižeg kvaliteta. Rat Rusije i Ukrajine bio je katalizator za nagli rast cena nikla, ključnog materijala za baterije za električna vozila. Nestabilno tržište nikla oslikava neke od problema koji se očekuju i pokazuje kakvu ulogu u energetskoj tranziciji mogu igrati neočekivani događaji.
Zahvaljujući subvencijama države na cene električne energije na Dalekom istoku Rusije jeftinije je voziti se automobilima na struju nego onima koji troše naftne derivate, koji su, inače, skuplji zbog udaljenosti rafinerija. U Rusiji je, inače, tek 0,2 odsto električnih automobile. Analitičari procenjuju da će pojeftinjenje baterija doprineti i pojeftinjenju ovih automobile i njihovoj masovnosti.
Rešenje za baterije koje napajaju električne automobile, kada im istekne vek trajanja je u reciklaži. Pojedine fabrike automobila već su razvile svoje koncepte reciklaže, kao i re-upotrebu recikliranih delova u svojim proizvodnim delatnostima. Automatizacija i robotika celokupan proces mogu učiniti ekonomski efikasnijim.
