Pored obavezujućeg cilja za smanje emisija metana u EU do 2030. godine, nacrt zakona obavezuje zemlje EU da postave sopstvene nacionalne ciljeve smanjenja i uvodi strože zahteve za operatere gasne infrastrukture da otkriju curenje metana i poprave ih.
Nakon što je Evropski parlament u aprilu usvojio novu uredbu protiv krčenja šuma u Južnoj Americi, pojavila se zabrinutost oko toga kako će se ona primenjivati na još uvek neratifikovani sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Merkosura (ekonomska zajednica koju čine četiri južnoameričke zemlje, Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) i da li bi ova uredba mogla da ometa konačni dogovor.
Pitanje ekocida se ponovo pojavilo poslednjih godina od potonuća naftnog tankera Erika kod obale Bretanje 1999. godine, što je skrenulo pažnju EU na taj problem. Kako bi se pozabavile ekološkim zločinima, Evropska komisija je u decembru 2021. godine, podnela predlog za ažuriranje postojeće direktive i obezbeđivanje usklađenijeg okvira za zemlje članice za odvraćanje i kažnjavanje prestupnika.
Odnosi između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela nikada nisu bili ovako loši. Disfunkcionalno partnerstvo ne utiče samo na zakonodavnu i političku agendu EU, koja zavisi od delikatnog međuinstitucionalnog balansiranja. Takođe preti da naruši položaj EU u svetu.
Poslanici EU su glasali za zakon koji zabranjuje prodaju automobila koji sagorevaju dizel i benzin, kao i kombija posle 2035. godine. Smatraju da ih to dovodi korak bliže svom cilju smanjenja emisija CO2. Velika Britanija koja nije više članica EU je još ambicioznija, postavljajući isti cilj za 2030. godinu. Sa druge strane, Evropsko udruženje proizvođača automobila je saopštilo da je „zabrinuto što su poslanici Evropskog parlamenta glasali za tako rigorozan i isključiv zakon.”
Evropski parlament je podržao strategije EU koje podstiču stvaranje takozvanog evropskog tržišta čistog vodonika, vodonika iz obnovljivih izvora energije i brzo uvođenje zelene vodonične infrastrukture. Zbog toga što ne uzrokuje štetne emisjije, što se može koristiti za proizvodnju drugih gasova, kao i tečnih goriva i što se postojeća infrastruktura za transport i skladištenje gasa može prebaciti na vodonik ovo je dobro rešenje.
Evropski poslanici podržavaju predlog obaveznih ciljeva akcionog plana EU za cirkularnu ekonomiju, kako bi se ublažile posledice toga što će se globalna potrošnja materijala udvostručiti u narednih 40 godina, što će se količina otpada koji se stvara svake godine povećati za 70% do 2050, što vađenje i prerada resursa izaziva polovinu ukupnih emisija gasova staklene baste, gubitak više od 90% biodiverziteta, nedostatak vode…
Evropski parlament je usvojio neobavezujuću rezoluciju o Planu ulaganja za održivu Evropu i finansiranju zelenog plana. Briselski poslanici su predložili ulaganje u prelazak na ekološku privredu, odnosno, da ulagači treba da poštuju načelo „ne nanosi bitnu štetu”.
