Zelena ulaganja u ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje će podržati ciljeve Evropskog zelenog plana, odnosno. smanjenje emisija u EU za najmanje 55 odosto do 2030. godine i postizanje klimatske neutralnosti EU do 2050.godine. Uložena sredstva omogućiće stvaranje 1,3 miliona radnih mesta i doneti mnoge dodatne koristi regijama i građanima EU.
Nova Uredba koju je donela Evropska komisija o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva postavila je velike ciljeve. Ovaj veoma važan sporazum omogućiće prelazak na transport sa nultom emisijom i doprineće cilju smanjenja neto emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030.godine.
Evropska unija je spremna da poveća svoje ciljeve vezane za širenje kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine. Ubrzavajući prelazak sa fosilnih goriva, Evropski blok nastoji da brzo smanji emisije i smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije. Srednjeročno, EU želi da se neto emisije gasova staklene bašte smanje za najmanje 55% do 2030. godine, što EU naziva svojim planom „Fit for 55”.
Većina ljudi je zbunjena onim što je globalna energetska kriza, pri čemu cene nafte, gasa i uglja istovremeno rastu. Cene su čak zatvorile velika industrijska postrojenja iz industrija poput hemijske, aluminijuma ili čelika. Bajdenova administracija i EU insistiraju da se sve dogodilo zbog Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini. Ovo nije slučaj. Energetska kriza je dugo planirana strategija zapadnih korporativnih i političkih krugova za razgradnju industrijskih ekonomija u ime distopijske zelene agende. To vuče korene iz perioda mnogo pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini.
Ideja Evropske Unije da do 2035. prestane prodaja vozila s unutrašnjim sagorevanjem, a da se do 2050. potpuno uklone sa saobraćajnica je odlična – jedino što za to nema uslova. Mali su izgledi da će do tada biti dovoljno zelene energije i infrastrukture za njih , kao i da će velike mašine poput bagera i kombajna, u tom periodu postati- električne.
Predstavnici EU su u sredu izglasali da zadržavaju upotrebu prirodnog gasa i nuklearne energije u svojoj taksonomiji održivih izvora energije. Iako je region ovo izglasao, nije dao tim izvorima energije slobodan prolaz u potpunosti. U teoriji, taksonomija ima za cilj da podstakne zelene investicije i spreči korišćenje obnovljivih izvora energije u svrhu pranja novca.
Poslanici EU su glasali za zakon koji zabranjuje prodaju automobila koji sagorevaju dizel i benzin, kao i kombija posle 2035. godine. Smatraju da ih to dovodi korak bliže svom cilju smanjenja emisija CO2. Velika Britanija koja nije više članica EU je još ambicioznija, postavljajući isti cilj za 2030. godinu. Sa druge strane, Evropsko udruženje proizvođača automobila je saopštilo da je „zabrinuto što su poslanici Evropskog parlamenta glasali za tako rigorozan i isključiv zakon.”
Sada sam pozitivniji po pitanju postizanja uspeha na pregovorima o klimi u Škotskoj nego pre nekoliko sedmica, rekao je Frans Timmermans, evropski komesar za klimatske akcije na prošlonedeljnom sastanku ministara za klimu i energiju, uoči samita UN-a COP26 u Glazgovu, najavljujući da će putovati u Rusiju zbog dogovora o klimatskim akcijama. Zemlje koje imaju visoke emisije, poput Rusije, Kine i Saudijske Arabije slale su ohrabrujuće signale.
Od 2026. godine računi za energiju verovatno će se povećati za Evropljane sa najnižim dohotkom, kao rezultat proširenja evropske šeme trgovine ugljenikom na zgrade i transport. Zakonodavni paket Evropske komisije Fit for 55 kazniće siromašne Evropljane. Ovo nije pravedna energetska tranzicija koju je EU obećala. Ljudski životi su ugroženi.
