Evropska unija je ove nedelje krenula da sprovodi zabrane koje je najavila 5. decembra, a koje se tiču zabrane i ograničavanja cena na uvoz sirove nafte i naftnih derivata. Rusija je već najavila kontramere ovoj odluci EU kroz smanjenje proizvodnje za 500.000 barela dnevno u martu mesecu.
Cena gasa u Evropi ponovo je krajem avgusta premašila 2.800 dolara za 1.000 kubnih metara. Stručnjaci smatraju da bi cene gasa mogle porasti na rekordnih 5.000 dolara za 1.000 kubnih metara zimi zbog moguće hladnoće i smanjenja zaliha u skladištima. Belgijska ministarka energetike Tinne Van der Straeten upozorila je da će narednih pet do 10 zima u Evropi biti „užasne“.
Nakon što je Peking pojačao kontrolu nad cenama uglja, kako bi obuzdao rastuće troškove energenata i sirovina, trgovina kineskim fjučersima termalnog uglja skoro je stala.
Cene nafte su porasle nakon što je Nemačka upozorila na dodatne sankcije Rusiji a Iran okrivio Sjedinjene Države za pauziranje pregovora usmerenih na oživljavanje nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Goldman Sachs podiže prognozu cena nafte za 2023. na 115 dolara. IEA se slaže da pusti još nafte.
Ekonomski pokazatelji na tržištu nafte govore da bi uskoro moglo doći do rasterećenja. Cene nafte su niže od maksimauma koji su dostigle prvih dana rata, tržište fjučersa je u padu, a OPEK bi mogao uskoro da odluči da odobri povećanje proizvodnje sirove nafte.
Cene fosilnih goriva vrtoglavo rastu – gasni fjučersi u Evropi poskupeli su za skoro 60 odsto, svetske cene nafte ubrzale su rast na 7,5 odsto, a cena uglja je takođe oborila rekord i staje 400 dolara za tonu.
Cena nafte je u porastu nakon vesti o vojnom napadu Rusije na Ukrajinu i prvi put je prešla cenu od 100 dolara po barelu još od 2014. godine. Energetski analitičari smatraju da se ipak neće uvoditi sanckije od strane zapada ka Rusiji, jer bi to imalo negativan uticaj, čak i na SAD koji takođe uvozi određenu količinu energenata iz Rusije.
Samo dan nakon što su analitičari procenili da su cene nafte stabilne, zbog izgleda za agresivno povećanje stope Fed-a, ocena IEA o slabom snabdevanju dovelo je do poskupljenja. Cena barela je premašila iznos od 92 dolara. Pri tom, zalihe su na najnižem nivou od 2018. godine, a potražnja na rekordno visokom nivou. Iz OPEK-a i IEA poručuju da bi potražnja za naftom mogla još da poraste tokom 2022. godine.
Nafta na sedmogodišnjem maksimumimu podstiče probleme globalne inflacije. Nafta bi mogla da dostigne 100 dolara po barelu do sredine godine, prognozira Goldman Sachs, a JPMorgan predviđa da bi nafta mogla da dostigne 125 dolara po barelu ove godine i 150 dolara 2023. Prognoze jačih cena nafte pojačavaju pritisak i na povećanje plata.
Nemački Uniper je zatražio pomoć u vidu kredita od 10 milijardi evra, ne bi li što bezbolnije prebrodio energetsku krizu i nestabilnu cenu energenata na tržištu. Iako, zbog drugačijeg načina poslovanja, druge kompanije, koje se bave istim poslovima nisu pogođenje u meri kao Uniper, ovakva situacija, svakako, zabrinjava.
