Plastika, jedan od najvećih zagađivača na svetu, kojem treba stotine godina da se razgradi u prirodi dobila je ekološku konkurenciju. Istraživački tim stvorio je visokokvalitetnu bioplastiku od drvnih nusproizvoda, za koju se nadaju da može rešiti jedno od najvažnijih svetskih pitanja – zaštitu životne sredine.
Pandemija je pogoršava izazove za međunarodnu energetsku tranziciju. Zemljama sa niskim i srednjim prihodima potrebna je veća podrška u njihovim naporima da se odreknu fosilnih goriva, ukazuju stručnjaci savetujući usklađene međunarodne napore, kako bi se prevazišli dvostruki izazovi ekonomskog oporavka i globalne borbe protiv klimatskih promena.
Iako je u prvoj polovini prošle godine zabeležen najveći skok finansiranja projekata proizvođača fosilnih goriva, u šestomesečnom periodu od usvajanja Pariskog klimatskog sporazuma, u drugoj polovini 2020. pozajmljivanje je zabeležilo značajani pad, zbog rekordno niskih investicije u taj sektor, za šta autori izveštaja više nevladinih organizacija okrivljuju pandemiju, koja je drastično smanjila potražnju za gorivima.
Broj gradova koji su delimično ili potpuno zabranili fosilna goriva skočio je 2020. godine pet puta na 43, dok 1.300 gradova sa ukupno milijardu stanovnika ima ciljeve ili politike obnovljive energije, prema juče objavljenom izveštaju tink-tenk grupe REN21 (Renewable Energy Network21).
Kišne šume Amazona izgleda pogoršavaju klimatske promene. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi – kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći a jedino rešenje, i za kišne šume u Amazonskom basenu i za celu planet je prestanak uništavanja i obnavljanje prašume.
U doba Sovjetskog Saveza maslačak je bio sirovina za proizvodnju automobilskih guma. Sada su proizvođači guma ponovno otkrili maslačak kao alternativu kaučuku. Kontinental radi na razvoju autoguma od maslačka. Ruski maslačak uspeva i na škrtom tlu, onom koje je siromašno hranjivim materijama, tako da njegov uzgoj ne konkuriše klasičnim poljoprivrednim površinama.
Dok Evropa teži da do 2050. godine bude bogato društvo uz nultu emisije gasova sa efektom staklene bašte Crna Gora se, kao jedina ekološka država, okreće istraživanju fosilnih goriva, upozoravaju ekološki aktivisti tvrdeći da je planirani start portage za naftom i gasom u crnogorskom podmorju projekat sa kratkoročnim benefitima a nesagledivim posledicama.
Vlasnici tri vetroparka u Srbiji – VE Čibuk 1, VE Kovačica i VE Alibunar osnovali su, uz finansijsku podršku EBRD-ija, Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. Iz Udruženja, uz napomenu da OIE predstavljaju budućnost globalne energetike i najveću podršku održivom razvoju i borbi za dekarbonizaciju planete osnivači pozivaju sve zainteresovane kompanije i pojedince da im se priključe u borbi za zelenu Srbiju.
Vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri su već uveliko započeli proces tzv. vodonične tranzicije. Srbija bi trebalo što pre da uhvati korak sa svetom u tom procesu i mobiliše sve potrebne resurse na razvoju i primeni vodoničnih tehnologija, jedna je od glavnih poruka učesnika okruglog stola o definisanju buduće Vodonične strategije Srbije, koji je nedavno održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Elektroenergetski sistem može podržati brzu dekarbonizaciju koja je potrebna ako Novi Zeland želi da svoj pošten udeo na globalnom nivou u borbi protiv klimatskih promena. Ali potrebno je zdravo planiranje, čvrste odluke i podržavajući i relativno stabilan regulatorni okvir, napisala je dr Jen Purdie, viši naučni saradnik Univerziteta u Otagu odgovarajući na pitanje da li Novi Zeland može električnom energijom na vreme zameniti fosilna goriva.
Studija istraživačke kompanije Frost & Sullivan predviđada će se globalna proizvodnja zelenog vodonika povećati sa 40.000 tona u 2019. na 5,7 miliona tona u 2030. godini. Mnoge vlade, uključujući UK, Nemačku, Japan i Singapur, počele su da priznaju činjenicu da bi ekonomija zasnovana na zelenom vodoniku mogla biti odgovor na rastuću zabrinutost zbog emisije ugljenika, energetske sigurnosti i klimatskih promena.
Energetska efikasnost je na prvom mestu energetske tranzicije. Efikasnost je u poslednje vreme skrajnuta, da bi umesto nje glavne teme bile stvari poput zelenog vodonika i konstantnog narativa vezanog za smanjenje emisije, a efikasnost bi mogla da pruži doprinos od čak 27 odsto u postizanju ciljeva koje nalaže Pariski klimatski sporazum. Ne postoji scenario po kojem ugljovodonici nestaju, rekao je Lorenco Simoneli, CEO Baker Hughesa.
