Japansko pokretanje nuklearnih reaktora ometaju problemi u lancu snabdevanja. Japanski premijer Fumio Kišida pozvao je na izgradnju novih nuklearnih elektrana.
Lideri Japana, države sklone zemljotresima, ranijih godina su izjavljivali da nemaju planove za izgradnju novih nuklearnih reaktora. Sada su, pod pritiskom energetske krize koja nije zaobišla ni Japan, potpuno promenili stav. Japan će nastojati da zameni nuklearne reaktore koji su povučeni iz upotrebe i produži životni vek nuklearnih reaktora koji su trenutno u funkciji, saopštilo je ministarstvo industrije.
Japan se suočava sa letnjim nestankom struje, a snabdevanje ruskim gasom je dovedeno u pitanju nakon napada Moskve na Ukrajinu. Stoga je japanska vlada objavila da odobrava dalji rad na 33 nuklearna projekta. Japanski privatni sektor, energetska tržišta i ekonomija su dočekali vesti sa oduševljenjem, dok javnost nije. Vlada Japana će morati da objasni javnosti prednosti nuklearne energije. Uprkos neslaganju javnosti i potencijalnim političkim gubicima na sledećim izborima, vladajuća stranka sprovodi ovu energetsku politiku, jer je procenjeno da je to najbolje dugoročno strateško rešenje.
Ulaganja u napredne nuklearne reaktore bi u bliskoj budućnosti trebalo da dostigne ulaganja u vrednosti od 1 bilion dolara na globalnom nivou, navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju. Na panel diskusiji vezanoj za nuklearnu energiju lideri u toj oblasti su se složili da budući nuklearni reaktori i postrojenja moraju koristiti tehnologiju koja se u pogledu bezbednosti razlikuje od sadašnjeg standarda. Jedino na taj način se javnost može uveriti da je nuklearna energija bezbedna za eksploataciju.
Kako sećanja na tragediju od 11. marta 2011. godine blede, zagovornici nuklearne energije su se ohrabrili da govore u njenu korist. Kao razlog za ponovno pokretanje nuklearnih reaktora navode pretnju usled porasta cena energenata. Kako su hiljade ljudi još uvek raseljeni nakon topljenja u reaktoru Fukušima, javno protivljenje nuklearnoj energiji raste. Japan je siromašan resursima i uvozi većinu svojih energenata, a Rusija je njen peti najveći snabdevač naftom i tečnim prirodnim gasom.
Nadam se da je sada krajnje očigledno da bi Evropa trebala da ponovo pokrene neaktivne nuklearne elektrane, smatra Elon Mask.
U današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa stručnjakom za nuklearnu energetiku, Đuricom Tankosićem o tome da li nuklearna enegija može biti deo budućeg energetskog miksa, šta uraditi sa moratorijumom, treba li kupiti procenat u nekoj susednoj nuklearnoj elektrani ili graditi svoju, imamo li stručnih i finansijskih kapaciteta…
Francuska vlada želi da gradi nuklearne reaktore. Nemačka vlada želi da ih zatvori. Nemačka je među grupom skeptika, sa Danskom i Austrijom, koji žele da Evropa zatvori preostale nuklearke, koji se žestoko protive da nuklearna energija bude deklarisana kao klimatski prihvatljiva. Francuska se teško miri sa zatvaranjem elektrane u Fesenhajmu, i svoju buduću energetsku sigurnost u velikoj meri zasniva na nuklernoj energiji.
Kriza na globalnom tržištu energenata dovela je i do poskupljenja električne energije u Japnu. Zbog skupljih fosilnih goriva raste inflacija u Japanu, koji uvozi veliki deo svojih energetskih potreba. Veleprodajne cene dostižu maksimum u poslednjih 13 godina. Međutim, izgleda da je ova zemlja izvukla pouku iz nestanka električne energije od prošle i prilično rano je počeo da pravi zalihama za ovu zimu.
Iako je Japan prvobitno naveo da će njihova proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora činiti 22-24% do 2030 godine, sada je taj plan revidiran i povećan na 36-38%. U ministarstvu industrije Japana smatraju da je ovaj plan dosta ambiciozan i da ne predstavlja idealnu viziju, kojom bi trebalo Japan da se kreće. Nuklearna energija predstavlja stabilan izvor za proizvodnju električne energije.
