Globalna trka za nuklearnom fuzijom ubrzava se zahvaljujući milijardama evra javnih i privatnih investicija. SAD i Kina prednjače po finansiranju, dok Nemačka pokušava da iskoristi snažnu istraživačku bazu. Uprkos velikom potencijalu, prva komercijalna fuziona elektrana očekuje se tek početkom 2040-ih.
Proxima Fusion je prikupio 411 miliona evra, uz podršku investitora poput Gugla i RWE-a, za razvoj fuzione elektrane. Kompanija planira demonstracioni reaktor Alpha početkom tridesetih godina, a potom razvoj komercijalne elektrane, uz dodatnu podršku Bavarske i očekivanu pomoć nemačke vlade.
Kineski nuklearni fuzioni reaktor EAST uspešno je održao plazmu stabilnom pri ekstremnim gustinama, ostvarivši veliki iskorak u oblasti nuklearne fuzije i potencijalno približivši čovečanstvo korišćenju gotovo neograničene čiste energije.
Sundar Pičai ističe da razvoj AI može ubrzati prelazak na čistu energiju zbog velikih potreba za strujom. Google ulaže u fuziju, modularne reaktore i geotermalnu energiju, te očekuje da će masovna ulaganja omogućiti stabilno snabdevanje.
Američki startap, kompanija Marathon Fusion tvrdi da može pretvoriti živu u zlato koristeći proces nuklearne transmutacije unutar fuzionog reaktora. Teoretski, taj proces bi mogao proizvoditi oko 5.000 kilograma zlata godišnje po gigavatu proizvedene struje, ali još nije eksperimentalno potvrđen. Iako ideja zvuči obećavajuće, izazovi poput radioaktivnih izotopa i složenosti fuzione tehnologije i dalje sprečavaju komercijalnu primenu.
Do 2050. godine, prema planu Evropske unije, trebalo bi da bude izgrađena prva elektrana u kojoj bi se struja proizvodila pomoću nuklearne fuzije, spajanjem dva lakša atoma vodonika u jedan teži, pri čemu se oslobađa ogromna energija. Testno postrojenje IFMIF-DONES košta ukupno 707 miliona evra, a Hrvatska će u tome učestvovati sa pet odsto, kroz isporuku proizvoda u toj vrednosti. Materijali za gradnju elektrane će se ispitivati u blizini španskog grada Granade.
Microsoft, kao i druge velike tehnološke kompanije, ima ambiciozan plan dekarbonizacije poslovanja. Helion veruje da može da im pomogne svojom čistom energijom fuzije, ali i da njihova rešenja mogu da ubrzaju prelazak na zelene izvore energije širom sveta.
Američki naučnici postigli veliki uspeh u tehnologiji fuzije, koja je prvi put oslobodila više energije nego što je potrebno za reakciju. I dalje će biti potrebno najmanje „nekoliko decenija“ i mnogo novca da se laboratorijsko otkriće pretvori u održiv izvor energije za ljude i preduzeća.
U procesu fuzije, dva lakša atomska jezgra spajaju se da bi stvorila jedno teže jezgro, oslobađajući veliku količinu energije. Dobijena energija bi trebalo da se koristi za dobijanje toplote, kojom se može pokretati parna turbina, koja zatim pokreće generator i stvara električnu energiju.
Potencijal fuzije se sa sve većim investicijama iz privatnog i državnog sektora, kao i poverenjem javnosti podiže na viši novo. Fuzija će omogućiti ne samo proizvodnju električne energije, već i dekarbonizaciju svetske ekonomije. Istraživači smatraju da je fuzija na putu ka komercijalnoj upotrebi, u vreme kada su svetu očajnički potrebne nove opcije za čistu energiju. Sa ubrzavanjem investicija, sve je verovatnije da će komercijalna fuzija postati stvarnost u naredne dve decenije.
Rat Rusije u Ukrajini jača geopolitičku moć Kine i prebacuje veću kontrolu nad fosilnim gorivima, baznim metalima, metalima retke zemlje i poluprovodnicima na Peking. Zapadu se to možda ne sviđa – ali može li učiniti nešto da promeni ishod? U toku je energetska revolucija. lako može da se dogodi da Evropa samo zameni ruske gasovode za kineske lance snabdevanja. Nuklearna fuzija je još jedna oblast u čijem istraživanju Kinezi dominiraju. Ukoliko u tom polju ostvare pobedu, postaće energetski vladari planete.
U novom eksperimentu stvaranja energije nuklearnom fuzijom, stvorena je energija od neverovatnih 59 megadžula, što je više nego dvostruko od prethodnog rekorda od 22 megadžula iz 1997. Novi rekord je po prvi put pokazuje da je moguće proizvesti i održati visok nivo fuzije koristeći potpuno istu mešavinu deuterijum-tricijuma (D-T) goriva koje je planirano i za buduće fuzione elektrane. Važnu ulogu u postizanju novog rekorda imali su i hrvatski naučnici sa Instituta Ruđer Bošković.
