Svrha Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana je da definiše ciljeve energetske tranziciije do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, i to za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije, ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da ponudi konkretne političke mere za njihovo ispunjavanje.
Zemlje koje su bogate prirodnim resursima, poput prašuma koje prirodno upijaju CO2 iz atmosfere, zatim, zemlje s malom populacijom i ograničenom industrijskom proizvodnjom su na dobrom putu da pre svih stignu do zacrtanih ciljeva. Neke zemlje su taj rezultat već ostvarile – njih osam, prema istraživanju koje je uradio Enerdži Monitor.
Rast potražnje za ugljem u Indiji prati rastuću potražnju za električnom energijom. Porast potražnje za ugljovodonicima za proizvodnju još jednom dokazuje da je električna energija najvažniji i najbrže rastući oblik energije na svetu. Gvozdeni zakon električne energije kaže: „Ljudi, preduzeća i zemlje će učiniti sve što moraju da dobiju potrebnu električnu energiju,“ i „kada su primorani da biraju između prljave struje i da nemaju električnu energiju, ljudi će svaki put izabrati prljavu električnu energiju”.
Veće finansiranje od strane Sjedinjenih Država u domenu sprečavanja klimatskih promena i obećanje Kine da će prestati sa izgradnjom prekograničnih kapaciteta na ugalj, mogli bi otključati dalji napredak. U julu, Grupa od 20 ministara energetike, uključujući Kinu, nije postigla nikakav dogovor o okončanju uglja. Odluka je prebačena na samit lidera G-20 u Rimu, koji se održava neposredno pre COP26.
Određene fluorescentne i halogene sijalice zabranjene su od srede (1. septembra) pošto nova pravila za ekodizajn i označavanje stupaju na snagu širom Evropske unije. Nova pravila će dovesti do uštede sedam miliona tona ekvivalenta CO2 svake godine do 2030. godine. Sijalice će morati da imaju jednostavniju skalu za prikaz svoje energetske efikasnosti, odnosno prelazak na A-G sistem.
