Iz NIS-a je OFAK-u poslat zahtev za produženje licence za rad posle 30. oktobra. Čekaju se i liecence Janafu i MOL-u. Ostaje pitanje da li će na buduće pregovore oko budućnosti NIS-a možda uticati i to što aktuelna vlast u Budimpešti najavljuje preispitivanje saradnje sa Rusijom u energetsko sektoru.
Ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana 2024. godine bio je čin oslobađanja srpske struke, hrabar čin države u pravom smeru. Ukidanje ovog prevaziđenog ograničenja nije samo energetsko, već i pitanje nacionalnog samopoštovanja. Bilo je krajnje vreme da odbacimo kompleks niže vrednosti – mi nismo ništa manje sposobni, niti manje pametni od naših suseda. Vreme je da gradimo sopstvenu energetsku tvrđavu sopstvenom pameću. Imamo institucije koje iskreno zastupaju naše interese i stručnjake čije znanje ne zaostaje za svetskim vrhom. Vreme je da prestanemo da sumnjamo u sopstvene snage. Društvo koje ne veruje svojim inženjerima, pravnicima, ekonomistima, koje ne veruje sopstvenim državnim institucijama ne mora biti vojno osvojeno – ono je već predalo svoj suverenitet.
Ceneći energetsku nezavisnost kao važan stub buduće energetske politike, u ovom trenutku se čini da možda budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potrošnjom, itd.) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika, nije idealizovana slika energetske budućnosti već tehnološka mogućnost u kojoj će eventualno biti pridodat i doprinos nuklearnih elektrana, zajednička je poruka učesnika Međunarodnog Savetovanja ENERGETIKA 2026.
ENERGETIKA 2026, 41. Međunarodno savetovanje koje organizuje Savez Energetičara uz suorganizaciju Elektroprivrede Srbije AD, počinje danas na Zlatiboru u okolnostima kada upravljanje razvojem energetskog sektora postaje složen proces sa veoma ograničenim prostorom za manevar u pronalaženju optimalnih rešenja. Na ova rešenja utiču klimatske promene, rezerve prirodnih energetskih resursa, raspoložive tehnologije, ekonomska isplativost projekata i vremenski okviri procesa dekarbonizacije — a sve to uz obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom i toplotom, piše prof. Dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza Energetičara, najavljujući skup koji traje od 15. do 18. aprila.
Srbija ne može da funkcioniše ako rafinerija Pančevo obustavi rad. Iako ponuda naftnih derivata u okruženju bilansno može zadovoljiti srpsku potrošnju, potpuno podmirenje potreba Srbije putem uvoza nije izvodljivo zbog logističkih ograničenja duž robnih tokova. Sasvim je izvesno da bi obustava rada rafinerije Pančevo ugrozila privrednu stabilnost Srbije, a dugotrajnije poskupljenje naftnih derivata bi usporilo ekonomski rast, kaže za Energiju Balkana Ivan Brajović, doktor ekonomskih nauka iz oblasti međunarodnog naftnogasnog biznisa.
Srbija ulazi u zimu sa značajnim zalihama nafte i gasa, ali pod pritiskom mogućih sankcija i globalnih geopolitičkih tenzija. Stručnjaci naglašavaju važnost diversifikacije izvora i dugoročnih ugovora, dok investicije u interkonektore, skladišta i potencijalnu nuklearnu energiju predstavljaju ključ za dugoročnu energetsku sigurnost zemlje.
Arktik je postao jedno od najvažnijih polja globalne geopolitičke i ekonomske konkurencije, sa ogromnim potencijalom za redefinisanje svetskih transportnih i energetskih mreža. Američka politika pod Trampovom administracijom jasno je usmerena na očuvanje američkih interesa na Arktiku kroz jačanje vojnog prisustva, diplomatsku saradnju i stratešku kontrolu ključnih transportnih koridora. Razvoj i održavanje ovih transportnih mreža predstavlja ključni element za stabilnost i prosperitet regiona.
Hormuški moreuz, ključna energetska ruta, ponovo je u fokusu usled eskalacije sukoba između Irana i Izraela. Iran, svestan svoje strateške pozicije, preti blokadom prolaza, što bi moglo izazvati globalnu krizu – skok cena nafte, poremećaj tržišta i mogući međunarodni vojni odgovor.
Indijska privreda zabeležila je snažan rast od 7,4% u prvom kvartalu 2025, premašivši očekivanja analitičara i postavši najbrže rastući kvartal te fiskalne godine. Održivi rast podstaknut je snažnom domaćom tražnjom i monetarnim ublažavanjem, dok su geopolitičke tenzije i globalne trgovinske barijere predstavljale izazove. Projekcije MMF-a ukazuju da bi Indija uskoro mogla postati četvrta najveća svetska ekonomija čime bi se pozicionirala ispred Japana.
Godišnja generalna skupština kompanije MOL odobrila je dividende u iznosu od 220 milijardi forinti. „Poslujemo u svetu opterećenom geopolitičkim i makroekonomskim izazovima. Upravo zato sam ponosan što smo uprkos svim otežanim okolnostima ostvarili značajan uspeh i ispunili naše finansijske ciljeve u protekloj godini“, rekao je Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Grupe.
Rej Dalio upozorava da Trampova carinska i ekonomska politika može ugroziti globalnu ekonomiju i dovesti do recesije ili još gore. Zabrinut je zbog trgovinskih sukoba, rasta američkog duga i uspona novih svetskih sila, što preti raspadu poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata.
Grupa BRIKS koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika želi da preuzme veću lidersku ulogu u globalnim klimatskim pregovorima, ali se suočava s unutrašnjim političkim i finansijskim nesuglasicama. Predstojeći sastanci, poput COP30 i finansijskih pregovora u Sevilji, biće ključni testovi za njihovu sposobnost da oblikuju globalni poredak i povećaju svoj uticaj u međunarodnim institucijama.
