Gas više ne stiže iz Rusije u Nemačku – ali još nije pronađen odgovor na pitanje do koje mere je Kremlj uticao na nemačku politiku na osnovu gasovoda Severni tok.
Preokreti i obrti sage Severni tok 2 doneli su još jednu zapanjujuću promenu igre. Linija B Severnog toka 2 je netaknuta. Preko nje je moguća isporuka. Sve zavisi od političke volje Nemačke. NATO istražuje sam sebe, Rusima kao ni operaterima Severnog toka nije dozvoljeno da istražuju napad na gasovod. Sve glavne radne hipoteze o teroru nad gasovodom ukazuju na prljavu operaciju unutar NATO-a – protiv članice NATO-a, Nemačke.
Kolebljive cene, logistički izazovi, političke igre, visoki profiti, izazovi i perspektive zelene agende, samo su neke od koordinata u kojima se kreće današnji petrolejski biznis.
Metalni NATO počinje da dobija obrise, iako ga još niko tako ne zove. Partnerstvo za bezbednost minerala (MSP) okuplja SAD i istomišljenike, Kina i Rusija nisu pozvane. Dominacija Kine nad ključnim mineralima kao što su litijum i elementi retke zemlje je najveći razlog zašto zapadne zemlje žele da izgrade sopstvene lance snabdevanja. Rusija, veliki proizvođač nikla, aluminijuma i platine je sada problematičan trgovinski partner.
Bugarska će dobijati tečni gas iz SAD. Isporuke će početi u junu, a cena bi mogla biti mnogo niža od Gaspromove (80 evra/MWh). Bugarski mediji pišu da su razlozi što su SAD pristale da Bugarskoj prodaju tako jeftin gas čisto geopolitički. Bugarska neće dobiti gas po cenama sa američkih berzi, jer postoje troškovi transporta i regasifikacije, ali čak i nivoi od 60 do 70 evra/MWh bi i dalje bili izuzetno konkurentni za bugarsko tržište.
Turska razmatra načine na koje bi mogla da privuče investitore, unovči svoj potencijal obnovljivih resursa i postane energetski snabdevač Evrope. Na tom putu, pak, predstoje izazovi. Turska se fokusirala najviše na tržišta zelenog vodonika i na energetska tržišta u jugoistočnoj Evropi, ponajviše na Balkan.
U današnjoj emisiji, Jelica Putniković o energetskim kompanijama, uticajem ukrajinske krize na njihovo poslovanje i berzanske vrednosti razgovara sa Nenadom Gujaničićem, glavnim brokerom brokerske kuće „Momentum Securities“.
Nakon rekordnih cena koje je nafta dostigla u utorak, u sredu su cene postale negativne. Situacija nakon sajber napada na ukrajinske institucije se smiruje, i dalje je prisutan strah od sankcija Rusiji. Očekuje se ishod pregovora između SAD i Irana, koji bi mogli vratiti iransku naftu na tržište.
Jasno je da će manjak energenata, njihove astronomske cene i pogrošanje situacije uticati na evropske ekonomije. Pitanje je hoće li se političari dozvati pameti i početi ne samo da govore već i delaju u najboljem interesu građana čiju sudbinu kroje svojim poprilično neodgovornim ponašanjem. Jer, čini se da su zbog globalne antiruske energetska histerije mnogi zaboravili šta im je posao. U današnjoj emisiji Energija Sputnjika, sagovornik Jelice Putniković na ove gasne teme je energetičar Miloš Zdravković.
Nakon pojeftinjenja u ponedeljak, nafta je u utorak opet poskupela. Na cene najviše utiče geopolitička neizvesnost zbog zategnutih odnosa Rusije i Ukrajine, kao i na Bliskiom istoku. Zalihe nafte u SAD su na desetogodišnjem minimumu za ovo doba godine. Cene nafte su prošle sedmice dostigle sedmogodišnji maksimum, podstaknute smanjenim snabdevanjem širom sveta i ponovnom globalnom potražnjom.
