Nemački ministar ekonomije hoće da od sledeće godine zabrani uvođenje novog grejanja na naftu i gas. Umesto toga su u planu toplotne pumpe. Ta stvar međutim košta, pa je izbila svađa između koalicionih partnera.
Počela je izgradnja 23 kilometra dugog toplovoda koji će prenositi toplotnu energiju proizvedenu u nuklearnoj elektrani Haiang u kineskoj provinciji Šandong ka mnogo širem području, saopštila je kompanija State Power Investment Corp (SPIC). Ova nuklearna elektrana je počela da obezbeđuje daljinsko grejanje u bližoj okolini u novembru 2020.
U pokušaju da pređu na obnovljive izvore energije pri izgradnji novih zgrada i sistema za grejanje, Nemci stalno nailaze na velike probleme. U Nemačkoj se na gas greje oko 20 milona domaćinstava, čija je ranija cena uvoza bila mnogo povoljnija nego danas.
Grejanje na gas ili naftu štetno je za klimu, a i skupo. Pitanje je međutim koliko su i toplotne pumpe, drva ili solarni paneli dobri za klimu i novčanik? Proveravamo pet mogućih opcija.
Gasno postrojenje AD TE-TO je makedonska „zlatna koka“, sa teoretski prodatom toplotnom energijom za parno grejanje Skoplja u vrednosti od 13,1 milion evra u 2022. godini. Ovo je sekundarni prihod za TE-TO na godišnjem nivou, pošto primarnu delatnost predstavlja proizvodnja električne energije iz prirodnog gasa. Prošlu godinu TE-TO je završio na osmom mestu u rangu kompanija sa najvećim profitom u Makedoniji.
U Hrvatskoj se na dubinama od oko 1500 m mogu naći ležišta s temperaturama vode od, otprilike, 70 °C, pa do 100 °C, koja se, uz dogrevanja pomoću toplotnih pumpi ili upotrebom nekog drugog izvora energije, poput palionice otpada ili energije biomase, može koristiti i u visokotemperaturnim sistemima daljinskog grejanja, poručuju iz Energetskog instituta Hrvoje Požar (EIHP). Neki objekti u Zagrebu su već priključeni na geotermalno grejanje.
Ranije je iz elektroprivreda koje posluju u BiH najavljeno da će u 2023. godine doći do usklađivanja cena električne energije sa onima na evropskom tržištu. Kao posebno je istaknuto da će grejanje na struju biti skupo.
U energetskoj krizi našla se i Slovenija, pa Vlada pokušava da pomogne regulisanjem cena nekoliko energenata, tako da je, po prvi put, struja jeftinija od mazuta. U poslednje dve godine najviše je poskupeo pelet – 134 odsto, grejanje na mazut 74 odsto, prirodni gas 58 odsto, tečni naftni gas 48 odsto i ogrevno drvo 41 odsto. Najmanje – za samo 7,5 odsto, poskupelo je grejanje na struju, s obzirom na cenu jedinstvene tarife.
Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) objavila je analizu troškova energije za grejanje stambenog prostora u grejnoj sezoni 2022/2023. Najniže troškove će imati domaćinstva koja se greju korišćenjem prirodnog gasa, slede grejanje na drva i ugalj čija cena značajno varira. Korisnici TA peći moraju biti obazrivi. Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.
U Nemačkoj isporučioci centralnog grejanja – uglavnom regionalni ili opštinski monopolisti – sami određuju cene i niko ih ne kontroliše. Zaštitnici potrošača su ukazali na problem, pokrajinske Vlade ih podržavaju.
