Cene peleta stabilizovale su se tokom poslednje tri nedelje, dok je ponuda trenutno dovoljna na oko 80 odsto stovarišta, uprkos velikoj tražnji i rastu prodaje. Država je poručila proizvođačima i trgovcima da će reagovati na novo poskupljenje, dok se kao razlozi za dosadašnji rast cena navode skuplja struja, gas, dizel i radna snaga, ali i povećana potražnja.
Proizvođači peleta u Crnoj Gori poručili su da se prodaja i isporuka odvijaju, ali da zbog izrazito povećane potražnje može doći do kratkotrajnog čekanja. Iz
Naftna industrija Srbije je od OFAK-a dobila produženje licence za rad do 30. oktobra. Novo produženje licence za dodatnih 30 dana omogućava da rafinerija nafte u Pančevu nastavi sa radom i proizvodi maksimalne količine naftnih derivata – dizela, benzina, kerozina i mazuta, koji nam je posebno važan u predstojećoj grejnoj sezoni”, rekla je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Beogradske elektrane neće od 1. oktobra povećati cenu daljinskog grejanja za traženih devet odsto, jer Grad Beograd kao osnivač nije dao saglasnost na poskupljenje. Funkcionalne probe sistema počinju u četvrtak, dok je zakonski početak grejne sezone 15. oktobar, uz mogućnost ranijeg početka u slučaju niskih temperatura.
Novi rotorni bager na površinskom kopu Radljevo već je u funkciji i trenutno otkopava jalovinu, a od 15. oktobra počeće da otkopava ugalj, što nam je izuzetno važno pred grejnu sezonu. Očekujemo da već tokom oktobra proizvede oko 100.000 tona uglja, nakon čega je planirano značajno povećanje proizvodnje, kaže ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Uprkos tome što je cena barela premašila 133 dolara po barelu a dizela 1.500 dolara po toni snabdevanje naftnim derivatima je stabilno. Bez obzira na sve izazove, poput niskog vodostaja Dunava, u toku su pripreme za grejnu sezonu. Rezerve gasa su na izuzetno visokom nivou – 692 miliona metara kubnih i nabavljaju se dodatne količine. Cilj je da na deponijama TE bude uskladišteno dva miliona tona uglja, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu za Tanjug.
Eko toplane traže dodatna sredstva od Grada Banjaluka i prete smanjenjem temperature u stanovima. Najavljuju postepeno snižavanje grejanja, pa čak i skraćenje grejne sezone, ukoliko Grad ne reaguje. Kao krajnja mera pominje se temperatura ispod propisanih standarda.
Da EPS spremno ulazi u grejnu sezonu, ali i da pojmovi energetska tranzicija, dekarbonizacija i digitalizacija nisu više reči o kojima se govori na stručnim skupovima već da je to stvarnost Elektroprivrede Srbije poručio je Dužan Živković, generalni direktor kompanije na obeležavanju Dana EPS i 70 godina od početka rada HE Zvornik, najstarije hidroelektrane na Drini, poručujući da treba da „realizujemo projekte kojima ćemo generacijama ispred nas ostaviti energetsko nasleđe“.
Promena na tržištu nafte ukazuju na to da je sada najveća tenzija od jula do septembra, a ne od oktobra do decembra. Iako jednokratni događaji i dalje mogu imati efekta – na primer, globalna finansijska kriza 2008. ili pandemija koja je počela početkom 2020. godine – podaci tokom dovoljno dugog perioda jasno otkrivaju ovakav tržišni trend.
Ukrajinski operator prenosne mreže gasa najavio je krajem maja organizaciju mesečnih aukcija za kupovinu gasa iz terminala za tečni gas u Grčkoj. Isporuke prolaze kroz teritoriju Bugarske, kroz ulaznu tačku Kulata-Sidirokastro, a zatim kroz Rumuniju, na Kardam – Negru Voda, pa kroz Moldaviju i u Ukrajinu. U prvoj polovini godine Ukrajina je uvezla 2,1 milijardu kubnih metara prirodnog gasa, uglavnom kroz Mađarsku (56%), Poljsku (24%) i Slovačku.
Prema predlogu Evropske komisije, EU će postepeno zaustaviti uvoz ruskog gasa i nafte do kraja 2027. godine. Od država članica će se zahtevati da predstave planove diversifikacije sa preciznim merama i prekretnicama za postepeno eliminisanje uvoza ruskog gasa i nafte. U skladu sa odredbama REPowerEU da smanje potrošnju gasa od aprila 2024. do marta 2025. godine za najmanje 15%, u poređenju sa svojom prosečnom godišnjom potrošnjom između aprila 2017. i marta 2022. godine – većina zemalja članica EU je premašila cilj u referentnom periodu. Očekuje se da će potražnja za gasom u Evropskoj uniji pasti za 7% do 2030. godine, u skladu sa rastom obnovljivih izvora energije i elektrifikacije.
Odbacivanje pouzdanih energenata u periodu tranzicije, kojima Bugarska trenutno raspolaže, trebalo bi sprovoditi mnogo umerenije, kako domaćinstva ne bi bila izložena izuzetno visokim rizicima nedostatka snabdevanja električnom energijom. Nedostatak zajedničkog pristupa pitanju obnovljivih izvora energije u Evropi pogoršava razlike u cenama struje u zemljama, ali i povećava nivoe energetskog siromaštva – posebno u Jugoistočnoj Evropi, smatraju bugarski stručnjaci.
