Nove mere Vlade Hrvatske, usmerene na pomoć građanima i preduzetnicima u vreme energetske krize, pokrenule su reakcije stručne i političke javnosti koji opominju sredstvima iz budžeta, a da se taj novac isisava i iz državnih kompanija, poput HEP-a. Koliko dugo će hrvatska elektroprivreda (HEP) moći da izdrži minuse u poslovanju? – pitaju neistomišljenici.
Kako bi se obezbedila stabilnost hrvatskog elektroenergetskog sistema u slučaju redukcija, riječka termoelektrana je, posle višegodišnjeg hladnog pogona, ponovo spremna za rad. Termoelektrana neće raditi na mazut, nego na lož-ulje koje je ekološki prihvatljivije.
Hrvatska elektroprivreda (HEP) je ovih dana obavestila potrošače iz kategorije preduzetništva o promeni cena električne energije od 1. marta zbog stope inflacije, mada će one i dalje biti niže u odnosu na cene koje su limitirane Uredbom Vlade. Najveći deo finansijskog tereta zbog realizacije državnih mera pao je, upravo, na HEP i iznosi oko 900 miliona evra, poručuju iz ove kompanije.
Hrvatska elektroprivreda (HEP) pustila je u trajni rad integrisanu solarnu elektranu snage 215 kW, instalisanu na objektima u krugu Termoelektrane-toplane Sisak (TE-TO Sisak). U toku su pripreme za puštanje u probni rad integrisane sunčane elektrane, snage 200 kW u Termoelektrani-toplani Osijek (TE-TO Osijek). U HEP očekuju da će do leta u trajnom pogonu imati deset velikih neintegrisanih solarnih elektrana, a do 2030. godine u suncu i vetru planiraju 700 MW snage.
Na osnovu Pravilnika Hrvatske energetske regulatorne agencije o načinu plaćanja električne energije, obračunski period može biti mesečni ili polugodišnji i svi snabdevači su obavezni da imaju i mogućnost plaćanja prema sistemu polugodišnjeg obračuna, poručila je Hrvatska elektroprivreda (HEP) povodom nedavne presuda po kojoj je ovakav vid obračunavanja i plaćanja struje nezakonit.
U Hrvatskoj su brojne kompanije, među njima i državni HEP, izašle iz sistema državnih podsticaja za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i počele da prodaju električnu energiju na inostranom tržištu. S obzirom da za to državi nisu dugovali nikakve penale, na takav korak su se, u najvećem broju slučajeva, odlučivali oni čiji ugovori ističu za koju godinu, pa su mogli trenutnom zaradom na tržištu da nadoknade gubitak podsticaja.
Hrvatska elektroprivreda je u prvom polugodištu ove godine zabeležila neto gubitak od 1,1 milijarde kuna, dok je u istom periodu prošle godine imala dobit od skoro 1,3 milijarde kuna. Prihodi od prodaje električne energije iznose oko 8,4 milijarde kuna i na godišnjem nivou su povećani za 36,1 odsto, navodi se u Izveštaju Uprave o finansijskom položaju i analizi rezultata poslovanja ove kompanije.
U Hrvatskoj će struja za potrošače iz kategorije domaćinstva posle 1. aprila poskupeti između 8 i 11 odsto. Statistika je nezgodna stvar – struja će poskupeti najmanje 11 odsto većini građana. A bez državnih mera poskupljenje za domaćinstva bilo bi 23 odsto, pošto je cena struje na berzama za godinu dana učetvorostručena.
