Svet se kreće ka potpuno novoj industrijskoj eri koja bi do kraja decenije mogla da ima vrednost stotine milijardi dolara godišnje, stvarajući milione radnih mesta u tom procesu, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.
IEA je u svom Izveštaju o uglju za 2022. navela da je potražnja za ugljem u tekućoj godini dostigla rekordne vrednosti premašivši 8 milijardi metričkih tona. Ipak, IEA predviđa da globalna potražnja za ugljem u narednim godinama neće rasti, te da bi trebalo da se zadrži na istom nivou sve do 2025. godine.
Oilprice osporava procene IEA da će fosilna goriva dostići maksimume u narednoj deceniji. Ovaj portal tvrdi da je zabluda da će gas narednih godina istisnuti ugalj, da će električna vozila „ubiti“ naftu do sredine tridersetih i da obnovljivi izvori mogu istisnuti fosilna goriva već naredne dekade.
Direktor Međunarodne agencije za energetiku, Fatih Birol, rekao je da njeni članovi imaju na raspolaganju zalihe nafte, ako bude bilo potrebno. Nedavno je došlo do ublažavanja cena prirodnog gasa zbog neuobičajeno blagih temperatura u Evropi. Evropske zemlje će možda morati da popune svoje zalihe za zimu 2023. godine bez ruskog gasa.
„Mi smo usred prve prave globalne energetske krize, naš svet nikada nije bio svedok energetske krize ove dubine i složenosti “, rekao je Fatih Birol izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku. Takođe je naglasio da će ovom energetskom krizom najteže biti pogođene zemlje uvoznice nafte u Africi, Aziji i Latinskoj Americi zbog viših uvoznih cena i njihovih slabijih valuta.
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA) se sastaje sa liderima širom Evrope radi rešavanja energetske krize. Smanjenje snabdevanja OPEK+ povećava rizike na tržištu nafte. Smanjenje ruskih isporuka Evropi pojačava globalnu konkurenciju za isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG). Evropske cene prirodnog gasa i azijske spot cene LNG-a su skočile na rekordno visok nivo u trećem kvartalu 2022. Proširuje se mogućnost pristupa energiji na Afričkom rogu.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je osmislila izveštaj nazvan „Praćenje napretka čiste energije“, koji bi trebao da se objavljuje svake godine. Ovaj izveštaj će da prati 55 delova energetskog sistema i njihovu transformaciju i prilagođavanje ka putu neto-nulte emisije do 2050. godine. U saopštenju ove nedelje, IEA je rekla da je bilo „ohrabrujućih znakova napretka u brojnim sektorima“ posebno sektoru prodaje električnih vozila.
Predviđa se da će svetska potražnja za naftom porasti za 2 miliona b/d (mb/d) u 2022. i 2,1 mb/d u 2023. U 2022. godini predviđa se rast globalne proizvodnje za 4,8 mb/d, na 100,1 mb/d, a za 1,7 mb/d u 2023. na 101,8 mb/d.
Kina poseduje većinu svetskog lanca snabdevanja solarnim panelima. Ona kontroliše najmanje 75% proizvodnje i obrade. Kineska dominacija u proizvodnji solarnih panela nije jedino što ta zemlja ima u pogledu infrastrukture i materijala za obnovljive izvore energije. Kada je reč o vetru, Kina je 2021. godine izgradila više vetroturbina na moru nego sve druge zemlje u proteklih pet godina zajedno.
Prema evidenciji Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova u našoj zemlji je tokom 2021. godine prvi put registrovano 71 putničko vozilo i 42 laka komercijalna vozila na električni pogon, ukupno 113. Do 31. jula ove godine registrovano je 86 putničkih električnih vozila, što je 120% porast u odnosu na isti period prošle godine (39). U odnosu na svet doprinos Srbije evropskom bumu elektromobilnosti je zanemariv. Profesor Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu dr Boris Dumnić tvrdi da skromni podaci o broju električnih vozila važe i za ceo region.
