U 2022. godini Ina je povećala proizvodnju gasa za 5,9 odsto. U posljednjih pola godina, kompanija je premašila plan proizvodnje gasa za osam posto. Povećanju proizvodnje doprinela su nova ulaganja na severnom Jadranu i nove bušotine Ika-B te Marica, preduslov za rast proizvodnje jeste brže odobravanje neophodnih dozvola, poručuju iz Ine.
Energetski stručnjak Davor Štern smatra da u Hrvatskoj nema političke volje za rešavanje problema vlasništva MOL-a u INI. Uz pohvale na račun držve po pitanju politike kontrole cena energenata poručio je da treba napraviti dugoročnu strategiju jer, „ukoliko se rat u Ukrajini ne završi, na jesen stiže nova cena gasa”.
Hrvatska kompanija INA planira izgradnju nove luke u Rijeciji, investiciju vrednu oko 10 miliona evra. Novi kompleks će omogućiti pristajanje brodova najvećih dimenzija koji mogu da prolaze kroz Panamski kanal, do 80.000 tona nosivosti i dužine do 230 metara. Novo pristanište biće spojeno na postojeću rafinerijsku infrastrukturu.
Proizvodnja u hrvatskoj Petrohemiji stoji već godinu dana zbog smanjene tržišne potražnje. Mineralna đubriva koja su prošle godine preplavila tržište EU dolaze iz azijskih i afričkih zemalja, čak i iz Rusije, s obzirom da taj proizvod nije obuhvaćen sankcijama. S druge strane, Petrohemija nije bila obuhvaćena ni merama i paketima pomoći koje je Vlada uvodila privredi i stanovništvu zbog ublažavanja tereta energetske krize.
Nakon više od dve godine sastao se Savet za Inu. Vlada je objavila pravna mišljenja uglednih profesora i DORH-a prema kojima Hrvatska, nakon presude u slučaju INA-MOL, mora da plati odštetu MOL-u od 1,8 milijardi kuna, u skladu sa presudom Arbitražnog suda u Švajcarskoj. Ministar privrede zadužen za nastavak razgovora sa MOL-om.
Realizacija projekta modernizacije Rafinerije nafte u Rijeci, vrednog preko četiri milijarde kuna, koji obuhvata izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih postrojenja, odvija se po planu. Ugradnjom nove Stripper Product kolone u januaru, obavljen je važan deo radova na nadogradnji ključne opreme na postrojenju hidrokrekinga.
Proces privatizacije hrvatske Petrokemije odvija se ubrzano, na osnovu ispunjavanja uslova definisanih prilikom potpisivanja Ugovora o kupoprodaji sa turskom grupacijom Yildirim. Iako plan kapitalnih ulaganja još nije obelodanila, turska kompanija je najavila da će u kutinske pogone uložiti do 2030. godine – daleko više od 300 miliona evra, predviđenih postojećim planovima vlasnika.
Rafinerija nafte Rijeka imala je 545 miliona kuna profita, a onda, odjednom, u sledećem kvartalu pada na 61 milion gubitka. Pad profitabilnosti od 600 miliona kuna je nelogičan, ocenio je hrvatski energetski stručnjak Ivo Peroš, analizirajući finansijske izveštaje INE, odnose Vlade RH s Mađarima, uticaje energetske krize na privredu, kao i situaciju sa ruskom naftom.
Na lokacijama Ininih objekata za preradu gasa Molve u Virju i Rafinerije nafte Sisak u toku je izgradnja dve solarne elektrane čija će ukupna proizvodnja iznositi 18.000 MWh električne energije godišnje. U planu je izgradnja postrojenja za proizvodnju zelenog hidrogena sa dve fotonaponske elektrane, na lokaciji Kostrene.
Rumuni koji su angažovani na modernizaciji riječke rafinerije protestuju jer ih je austrijska kompanija Christof Industries Global Gmbh iz Graca, odnosno njihova ćerka firma JCR Chistof Services Srl iz Rumunije, ostavila bez zarada. INA kao odgovoran investitor uredno ispunjava sve svoje finansijske obaveze prema glavnom izvođaču radova i ni po kom osnovu nije odgovorna za novonastalu situaciju, poručuju iz ove kompanije.
