U petoj nedelji 2023. godine je došlo do blagog porasta potrošnje elektične energije u regionu. Srbija, Bugarska i Rumunija su zadržale pozicije izvoznika struje, Hrvatska je postala uvoznik.
Sva tržišta u regionu Jugoistočne Evrope, sa izuzetkom grčkog, zabeležila su pad spot cena električne energije. Ovo smanjenje cena može se pripisati značajnom padu potrošnje i osetno nižim spot cenama prirodnog gasa, kao i povećanju proizvodnje energije vetra, zatvaranju brojnih preduzeća za božićne praznike i relativno toplom vremenu koje se zadržalo tokom čitavog meseca.
Cena gasa, taksa na CO2 i tropske temperature dovele su do toga da sada nema šanse da se kupi električna energija za narednu godinu po ceni nižoj od 90 evra po MWh. Prosečna veleprodajna cena za isporuke 2022. godine će se kretati od 80 do 85 evra po MWh. A tržište električne energije u Srbiji je deo evropskog tržišta, kaže Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX a.d. Beograd za Energiju Balkana komentarišući da bi prodaja struje bez uračunate cene CO2 vodilo EPS direktno u propast.
Izjava Janeza Kopača, direktora Sekretarijata EZ „da su u EU svi operatori prenosnog sistema obavezni da nude barem 70% prekograničnih kapaciteta na dalekovodima za potrebe trgovanja, dok je u regionu Zapadnog Balkana taj procenat mnogo niži, a najniži je u Srbiji i Crnoj Gori, gde je to 40% kapaciteta” nije utemeljena na tačnim činjenicama, već na tekućoj studiji EZ, u koju je EMS imao uvid i na koju je podneo primedbe zbog brojnih grešaka.
