Međuvladin panel o klimatskim promenama IPCC, napravio je završni izveštaj za vlade zemalja širom sveta. U ovom izveštaju u poslednjih devet godina i prvom od Pariskog sporazuma iz 2015. godine, izveštaj je objedinio tri radne grupe i tri izveštaja kako bi preneo zabrinjavajuću stvarnost, koja ipak donosi nadu, pod uslovom da vlade odmah reaguju.
Nedavni alarmantni događaji utiču na energetsku i klimatsku bezbednost širom sveta. Ti ekstremni klimatski događaji koji pogađaju razne delove planete, utiču u velikoj meri na naftu i gas. Nafta i gas su potrebani za podršku energetske bezbednosti, dok istovremeno doprinose emisijama ugljenika, i do 50%.
Poslednjih meseci, naučnici su pokazali da su sve spremniji da učestvuju u direktnim akcijama kako bi skrenuli pažnju na klimatsku krizu. Članak koji je objavljen u naučnom časopisu Nature Climate Change u ponedeljak 29. avgusta, a čiji autori su pet naučnika koji izučavaju klimu, jasno stavlja do znanja da naučnici planiraju da nastave svoju borbu sa klimatskim promenama direktno utičući na svetske lidere koji imaju političku moć da spreče dalje klimatske promene.
Novi izveštaj Međudržavnog panela o klimatskim promenama nudi ne samo nadu, već i praktična rešenja. Svaka vlada se sada slaže da je klimatska kriza vođena načinom na koji svetski bogataši – što uključuje veliki deo stanovništva Velike Britanije – trenutno žive, konzumiraju i ulažu. Sveobuhvatno rešenje za energetske potrebe je da elektrifikujemo sve što možemo, od grejanja zgrada do transporta, i napajamo sve koristeći čiste obnovljive izvore energije i skladištenje.
Kompanija Deloitte objavila je svoj Izveštaj o održivosti za 2022. godinu: Raskorak između ambicije i uticaja. Izveštaj otkriva da je najviše rukovodstvo vodećih svetskih kompanija sve više zabrinuto zbog klimatskih promena jer je svet na rubu propasti i zahteva hitno reagovanje.
Sa 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, SAD stvaraju više otpada nego sve zemlje EU zajedno. Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u more svake godine. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupna količina mogla skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je, otprilike, polovina težine godišnjeg ulova ribe iz okeana.
Svetski čelnici neće moći da ostvare svoja obećanja o klimi ako ne poduzmu hitne mere za „brzo i opsežno smanjenje” emisije štetnih gasova. Klimatska kriza je već započela, sada treba učiniti sve da se ona ublaži, poruka je naučnika u izveštaju kojeg su odobrili delegati iz 195 zemalja, a juče objavio Međunarodni savet za klimatske promene (IPCC).
Sedam industrijski najrazvijenijih ekonomija sveta (G7) gubiće 8,5 podsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje ako temperatura vazduha poraste za 2,6 stepeni Celzijusa, prema istraživanju Oksfama i Svis Re Instituta.
Uprkos privremenom padu emisija gasova sa efektom staklene bašte prethodne godine, usled restriktivnih pandemijskih mera, atmosferska koncentracija ugljen-dioksida se dodatno povećala 2020, a sve intenzivnije posledice globalnog zagrevanja osetile su se širom sveta. Period između 2011. i 2020. jeste najtoplija decenija od kada se vrše meteorološka merenja, dok je srednja globalna temperatura 2020. bila za 1,2 °C viša u odnosu na predindustrijski period.
U ekskluzivnom izvodu iz svoje nove knjige, Bil Gejts objašnjava zašto moramo da smanjimo emisiju ugljenika na nulu. Kako navodi u svojoj knjizi, osnivač Microsofta je uložio više od milijardu dolara u inovacije za koje se nada da će pomoći svetu da se spusti na nulu, uključujući proizvodnju pristupačne i pouzdane čiste energije, čelika, mesa i cementa.
