Nadležna Komisija EU postigla je dogovor sa nemačkom vladom o dodatnom pojašnjenju kojim se izričito odobravaju vozila na e-gorivo. Ova goriva se uglavnom smatraju klimatski neutralnim, ako se proizvode električnom energijom dobijenom iz obnovljivih izvora energije.
Zemlje članice do 2030. godine morat će da osiguraju smanjenje konačne potrošnje energije za najmanje 11,7 posto, predviđeno je političkim dogovorom koji su Veće EU i Evropski parlament postigli o energetskoj efikasnosti.
Zemlje koje su bogate prirodnim resursima, poput prašuma koje prirodno upijaju CO2 iz atmosfere, zatim, zemlje s malom populacijom i ograničenom industrijskom proizvodnjom su na dobrom putu da pre svih stignu do zacrtanih ciljeva. Neke zemlje su taj rezultat već ostvarile – njih osam, prema istraživanju koje je uradio Enerdži Monitor.
U cilju finansijske podrške projektima orijentisanim postizanju klimatskih i energetskih ciljeva, za osam zemalja EU-a sa nižim prihodima, Fond za modernizaciju je isplatio ukupno 4,11milijardi evra. Izabrani projekti su iz oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, modernizacije elektroenergetskih mreža i energetske efikasnosti u energetskom sektoru, industriji, sektoru zgrada i prevozu, kao i zamene proizvodnje uglja čistijim gorivima.
Proizvodnja struje putem obnovljivih izvora energije će, prema procenama nadležnih svetskih institucija, za tri godine (do 2025), nadmašiti ugalj, ali je BiH daleko od takvog scenarija, kažu stručnjaci i procenjuju da će se još bar 20 godina kopati ova ruda za potrebe domaćih termoelektrana, i to u kapacitetu u kome se to sada čini.
Potrošnja energije u stambenim zgradama, na nivou cele Evropske unije, mora da se smanji za 80% do 2050. godine, u skladu sa dugoročnim ciljevima EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine. Zgrade u Hrvatskoj su odgovorne za više od 40 % potrošnje energije i emituju oko 36% emisija CO2.
Energetski institut Hrvoje Požar (EIHP) pripremiće studiju za Fortenovu grupu, koja će obuhvatiti proračun emisija gasova staklene bašte iz opsega 1, 2 i 3, sa ciljem sistematskog rada Grupe na njihovom smanjenju. Projekat će se odvijati u nekoliko faza – od proračuna emisija i prikaza rezultata u skladu s GHG protokolom i ISO 14064-1 normom, do analize uslova za postizanje ugljenične neutralnosti.
Kako drastično uštedeti na računima za struju? Odgovor je izuzetno jednostavan – staviti solarne elektrane na sve krovove u Hrvatskoj. Uz već postojeći, realizovani hidropotencijal, i nove reverzibilne hidroelektrane, kojih, trenutno, nema dovoljno, Hrvatska bi do kraja ove decenije mogla da zaokruži realizaciju samoodržive energetske tranzicije.
Prema strategiji Evropske Komisije „Talas obnove za Evropu – ozelenjavanje zgrada, otvaranje radnih mesta, poboljšanje života”, predviđa se, između ostalog, da od 2030. sve nove zgrade moraju da imaju nultu stopu emisija. Procenjuje se da bi se talasom obnove zgrada u pomenutom periodu, u građevinskom sektoru EU-a moglo otvoriti dodatnih 160.000 zelenih radnih mesta.
Nakon što su brojne organizacije u Švedskoj pokrenule kampanju za proširenu ekološku odgovornost, Švedska je došla na ideju da obračuna emisije zasnovane na potrošnji, koje će uključiti i emisije koje potiču od proizvoda koji se uvoze, takozvane prekogranične emisije. U studiji, istraživači tvrde da je promena ponašanja potrošača jedini način da se ispoštuje Pariski sporazum.
