Mercedes otvara fabriku za recikliranje baterija
EB
13. marta 2023.
Prema proračunima Mercedesa, kapacit fabrike će iznositi 2500 tona litijum –jonskih baterija godišnje.
Prema proračunima Mercedesa, kapacit fabrike će iznositi 2500 tona litijum –jonskih baterija godišnje.
Potražnja za litijumom sve je više rasla, prateći rast proizvodnje električnih automobila i instalisane kapacitete za skladištenje električne energije, što je uticalo i na nagli skok cena. Većina analitičara očekuje da će se u ovoj godini velika potražnja u odnosu na ponudu smanjiti i dovesti do pada cena litijuma.
Lideri EU i Afričke unije (AU), kao i lideri država članica sastaće se na šestom samitu Evropska unija – Afrička unija u Briselu 17. i 18. februara 2022. Da bi rešila klimatsku krizu, Evropa treba da pogleda van svojih granica i prepozna neokolonijalističke, istorijske i okrutne sisteme, koji nastavljaju da doprinose uništavanju životne sredine i kršenju ljudskih prava.
Jedini aktivan rudnik litijuma u Americi je u Nevadi, ali mogućnosti proizvodnje su veoma ograničene. SAD sada uvozi litijum iz Kine, a računaju na Srbiju kako bi izbegli zavisnost od ove zemlje. Retki minerali, kobalt i litijum se koriste u proizvodnji oružja nove generacije, borbenim avionima koje pravi Lokid Martin i precizno navođenoj municiji korporacije Rejton tehnolodžis.
Prelazak na praksu poznatu kao direktna reciklaža, kako bi se sačuvale komponente poput katode i anode, mogalo bi drastično da smanji gubitak energije i proizvodne troškove. Prema prognozama, roboti bi se mogli koristiti za ubrzavanje odvajanja materijala, a analitičari tvrde da je ušteda troškova od 60% moguća.
IEA predviđa da će svet u težnji ka nultoj emisiji ugljenika zabeležiti šestostruko povećanje proizvodnje bakra, mangana, platine, litijuma, kobalta, nikla i retkih metala do 2030. Cene već rastu. Male grupe zemalja dominiraju proizvodnjom, u preradi je Kina glavni igrač, a globalni rudarska ekspanzija izaziva zabrinutost među aktivistima za ljudska prava.
Porast potražnje za metalima i cena elemenata retke zemlje mogli bi da otežaju dostizanje klimatskih ciljeva. Gvožđe je dostiglo rekordnu cenu prošle nedelje, bakar je tokom protekle godine udvostručio cene. Sve veći apetit za električnim automobilima, solarnim panelima, baterijama i energetskom infrastrukturom – kako bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva učinili su metale poput bakra i nikla ključnim materijalima.
Potrebna su stroža pravila o reciklaži materijala poput litijuma i kobalta, koji su od vitalnog značaja za prelazak na zelenu tehnologiju. Dok se metali relativno male vrednosti, poput bakra, gvožđa, pa čak i platine, često recikliraju, retki metali se ignorišu ili bacaju, jer se često nalaze u malim količinama koje recikleri smatraju preskupim za obradu, a to ugrožava životnu sredinu i doprinosi klimatskim promenama.
Kako električni automobili i kamioni postaju sve uobičajnija pojava na putevima, nameće se pitanje: Da li su zaista toliko zeleni kao što se reklamiraju? Stručnjaci se, uglavnom, slažu da su električna vozila klimatski prihvatljivija opcija od tradicionalnih. Ali, problematičan je načina na koji se proizvode električna energija za punjenje ovih vozila, sirovine koje se koriste za proizvodnju, kao i reciklaže istrošenih baterija.
Termički modulisanu bateriju za električna vozila za masovno tržište, sa kojom vozač neće strepeti zbog dometa, koja se odlikuje nenadmašnom sigurnošću, niskom cenom i bez kobalta je, razvija tim inženjera laboratorije Chao-Iang Wanga sa univerziteta Penn State.
