Opredeljujući se da EPS-u preporuči cenu po kojoj će u prvoj polovini 2022. godine privredi prodavati struju Vlada Srbije je sebe zaštitila – niko ne može da joj prebaci da je suspendovala tržište i da je EPS-u naložila da ne poštuje Zakon o zaštiti konkurencije.
Ako EU proizvodi s cenom električne energije od 200 evra/MWh, a u Kini je cena 50 evra/MWh onda će naš proizvod, na samom početku, biti četiri puta skuplji. EU će postati nekonkurentna zbog skupe energije. To će biti tako dok se ne shvati da je važno ulaganje. Ali i da se to mora izjednačiti na celom svetu, kaže hrvatski energetski stručnjak Zoran Miliša.
Odricanje od uglja preko noći donosi samo uvoznu zavisnost, veće cene, manju konkurentnost privrede, gubitak radnih mesta. EPS ne traži pomoć, već samo razumevanje i podršku u modernizaciji i razvoju i to podršku svih aktera u tim procesima. Jer, ishitrena tranzicija „baca“ Srbiju na kolena.
Napreduju kompleksni projekti za gradnju novih elektrana EPS-a, u kojima učestvuju domaće kompanije. To je veoma važno za rast domaće privrede. EPS utiče direktno na rast BDP-a: 3% direktno i još 3% indirektno, preko građevine i ostalih grana. Zahvaljujući proizvodnji električne energije iz svih resursa i sprovođenju projekata zaštite životne sredine EPS pravi održivi balans i omogućava značajnu konkurentnost srpske privrede.
Litijumske baterije su za tri decenije pojeftinile čak 98 posto, a procena je da će biti još jeftinije. Takav tehnološki napredak je krucijalan za dekarbonizaciju globalne ekonomija. Trenutno prosečan trošak za jedan kilovat-sat energije iz litijum-jonske baterije iznosi 140 dolara. Cilj je da košta 100 dolara, jer bi tada električni automobili mogli postati konkurentni onim konvencionalnim.
Energetika sa elektranama na fosilna goriva označena je kao glavni „krivac“ globalnog zagrevanja, zagađenja… Postavlja se pitanje: Da li je to stvarno tako, šta je alternativa… Iskustvo je pokazalo da je za održivu energetsku tranziciju, koja podrazumeva i održivost konkurentnosti ekonomije, potrebno platiti visoku cenu, ali i da traži vreme – obično pola veka od prvog ulaska na tržište do većinskog tržišnog udela, do postizanja zacrtanih ciljeva tranzicije.
Gas Promet AD Pale prvi je operater transportnog sistema za gas, koji je dobio sertifikat u BiH. Sekretarijat Energetske zajednice je nakon četveromesečne provere dostavio pozitivno mišljenje o Predlogu rešenja Regulatorne komisije o sertifikaciji Gas Prometa, na osnovu koga je RERS 4. marta doneo Rešenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti transporta i upravljanje transportnim sistemom ovom društvu.
Završeno je preuzimanje 20.oprocentnog udela Bulgartransgasa u LNG terminalu u Aleksandropolisu, koji u Grčkoj gradi kompanija Gastrejd. Očekuje se da će terminal, koji je strateški lociran na razmeđu Južnog i Vertikalnog gasnog koridora i nudi pristup tečnom prirodnom gasu tržištima Grčke, Bugarske, Srbije, Rumunije, Severne Makedonije i dalje do Moldavije i Ukrajine, početi da radi početkom 2023. godine.
EU spremila Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan od devet milijardi evra, kako bi kroz investicije i podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, održivoj povezanosti pomogla prelazak na zeleni rast i digitalizaciju.
