Osnovni cilj izgradnje gasovoda je da se obezbedi gasifikacija i razvoj gasovodne infrastrukture i povezivanje gradova i opštinskih centara, posebno dela područja grada Beograda, odnosno njegovih gradskih opština. Granica prostornog plana obuhvata koridor ukupne dužine oko 192 km i širine oko 600 m.
Do Božića će biti zamenjeno 25 kilometara dalekovoda, napojni kabl i sve drvene bandere u lozničkom kraju, od Gornjih Nedeljica do Grnčara. Na taj način biće rešen dugogodišnji problem sa napajanjem električnom energijom u tom kraju, rekao je Milorad Grčić, v .d. director EPS-a, koji je danas sa direktori elektroenergetskih kompanija boravio u lozničkom kraju.
Iako još nije dobio sve neophodne dozvole, a nije još ni završena, pa samim tim ni odobrena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta na Jadar i okolinu Loznice Rio Tinto saopštava da je izdvojio 2,4 milijarde dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata. Napominju da će ovaj projekat pozicionirati Rio Tinto kao najvećeg proizvođača litijuma u Evropi za najmanje 15 narednih godina.
Bez obzira na to što je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila da će odluka o gradnji rudnika litijuma kod Loznice, u okviru projekta Jadar biti doneta tek na osnovu Studije uticaja na životnu sredinu i javne rasprave o ovom projektu Rio Tinto i kompanija za proizvodnju baterija InoBat potpisale su Memorandum o razumevanju, prema kojem će proizvoditi i reciklirati baterije u Srbiji.
U Jadru kraj Loznice Rio Tinto je otkrio rezerve čiste rude litijum-borata od 16,6 megatona sa 1,81 odsto litijum-oksida i 13,4 odsto bor-trioksida, navela je britansko-australijska kompanija u prijavi Australijskoj berzi. Jadar može imati potencijal za proizvodnju i litijum karbonatnih baterija i baterija od borne kiseline, pružajući litijumske proizvode u lancu vrednosti električnih vozila decenijama.
Hemijski tretman litijijuma, kako bi se preveo u litijum karbonat, glavni je ekološki problem budućeg rudnika litijuma koji kompanija Rio Tinto planira da otvori kod Loznice, kaže Dragana Đorđević, rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu.
