Turska će 9. avgusta nastaviti istraživanje gasa kod svoje obale u Mediteranu, saopštilo je u utorak ministarstvo energetike. Brod će nastaviti sa istraživanjem u blizini podeljenog ostrva Kipar.
Već je opšte poznata činjenica da je zagađenje plastikom u Mediteranu veliki problem, koje ima ozbiljne posledice po morski ali i po ljudske živote. Putem ishrane morskim plodovima ljudi mogu uneti u svoj organizam deliće plastike. Modelom, koji su razvili naučnici Helenskog centra za istraživanje mora, procenjeno je da oko 17.600 metričkih tona plastike godišnje uđe u Sredozemno more.
Požari ruše rekorde po zahvaćenim površinama i emisiji ugljen-dioksida. Minulog jula je globalna emisija ugljenika bila najviša od kada su 2003. počela satelitska osmatranja. Sada besne i u Severnoj Americi, Sibiru i mediteranskim zemljama. Stručnjaci službe EU za upravljanje rizicima od katastrofa upozoravaju da je u Evropi sve veća i teritorija koju požari mogu ozbiljno da ugroze.
Udeo MHE u ukupnoj proizvodnji energije je mali, ne postoji potencijal za rast, a s obzirom na klimatske promene koje se već dešavaju na Mediteranu. Drugim rečima, hiperinflacija izgradnje MHE ne može povećati količinu proizvedene električne energije – koliko može naneti štetu okolini. Mini hidroelektranama je, stoga, odzvonilo, i ekonomski i ekološki, a to što se i dalje forsiraju samo je političko i pitanje korumpiranosti.
Čak 229.000 tona plastike svake godine završava u Sredozemnom moru. Crna Gora je najveći zagađivač po broju stanovnika, navedeno je u izveštaju Međunarodne unije za zaštitu prirode.
