Cene nafte su nastavile da padaju u ponedeljak. Dostigle su najniže nivoe od januara, čime se nastavljaju nedelje pada. Strahovi od preteće globalne recesije rastu, stope inflacije ostaju istorijski visoke, a snažan američki dolar prigušuje potražnju.
Sukob Rusije i Ukrajine je, osim stradanja ljudi direktno pogođenih ratom, izazvao i energetsku krizu širom sveta. Za to vreme velike naftne kompanije ostvarile su rekordne profite, dok najveći teret energetske krize snosili i snose građani, odnosno krajnji potrošači širom sveta, a ni Srbija nije izuzetak.
Carbon Tracker je razvio prvu globalnu bazu podataka za praćenje proizvodnje fosilnih goriva, rezervi i emisija u svetu, Globalni registar fosilnih goriva lansiran je 19. septembra. Registar obuhvata 75% globalnih rezervi fosilnih goriva, proizvodnju i emisije, a dostupan je za javnu upotrebu kao prva baza podataka ove veličine.
Predviđa se da će svetska potražnja za naftom porasti za 2 miliona b/d (mb/d) u 2022. i 2,1 mb/d u 2023. U 2022. godini predviđa se rast globalne proizvodnje za 4,8 mb/d, na 100,1 mb/d, a za 1,7 mb/d u 2023. na 101,8 mb/d.
Vlada Srbije donela je novu Uredbu o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe. U odnosnu na prethodnu, donetu prošlog leta, najvažnija novina je da će se za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, državno poljoprivredno zemljište u zakup davati bez sprovođenja postupka javnog nadmetanja, a takođe i bez obzira na klasu obradivog zemljišta.
Tankeri prevoze tečni prirodni gas, dizel i naftu u Evropu sa veće udaljenosti nego što je uobičajeno, kako bi zamenili ruske isporuke energenata. „Ono što smo videli u pomorstvu ove godine bilo je rezultat rata u Ukrajini“, kaže jedan od analitičara.
Amin Naser, čelnik najveće saudijske kompanije Saudi Aramco, smatra da agresija Rusije na Ukrajinu nije osnovni uzrok energetske krize, već da je osnovni uzrok to što se nije dovoljno ulagalo u eksploataciju fosilnih goriva.
Udruženje G7, koje okuplja države koje predstavljaju najveće svetske ekonomije se trudi da ograniči cenu ruske nafte koja se izvozi u svet. Članice su se ipak složile da im nije cilj potpuna zabrana ruske nafte, jer bi to destabilizovalo i onako nemirno tržište nafte. Ključni uvoznici ruske nafte, Kina, Indija i Turska, još nisu rekli da li će se pridružiti koordinisanom pokušaju za ograničavanje cena, ali će pregovarati o sopstvenim ugovorima sa Rusijom.
Ministri finansija koji predstavljaju zemlje G-7 složili su se u petak oko plana za sprovođenje mehanizma za ograničavanje izvozne cene ruske nafte. Energetski analitičari su bili veoma skeptični u pogledu integriteta predloga, upozoravajući da bi ova inicijativa mogla da se obori ako ključni potrošači kao što su Kina i Indija ne budu uključeni.
Ruski ekspert Vladislav Ginko ocenjuje da su napori da se veštački ograniče cene nafte u suprotnosti sa osnovama ekonomije. Ako Zapad uvede ograničenja na cene, „crno zlato“, ruska nafta će, baš kao i voda, uvek pronaći svoj put na druga tržišta.
