Globalna trka za nuklearnom fuzijom ubrzava se zahvaljujući milijardama evra javnih i privatnih investicija. SAD i Kina prednjače po finansiranju, dok Nemačka pokušava da iskoristi snažnu istraživačku bazu. Uprkos velikom potencijalu, prva komercijalna fuziona elektrana očekuje se tek početkom 2040-ih.
Dok veštačka inteligencija drastično povećava potrošnju električne energije, politika i nauka traže dugoročna rešenja. Nemački kancelar Fridrih Merc vidi nuklearnu fuziju kao mogući odgovor – ali stručnjaci upozoravaju.
Kineski nuklearni fuzioni reaktor EAST uspešno je održao plazmu stabilnom pri ekstremnim gustinama, ostvarivši veliki iskorak u oblasti nuklearne fuzije i potencijalno približivši čovečanstvo korišćenju gotovo neograničene čiste energije.
Američki startap, kompanija Marathon Fusion tvrdi da može pretvoriti živu u zlato koristeći proces nuklearne transmutacije unutar fuzionog reaktora. Teoretski, taj proces bi mogao proizvoditi oko 5.000 kilograma zlata godišnje po gigavatu proizvedene struje, ali još nije eksperimentalno potvrđen. Iako ideja zvuči obećavajuće, izazovi poput radioaktivnih izotopa i složenosti fuzione tehnologije i dalje sprečavaju komercijalnu primenu.
Nuklearna fuzija dobija veliku pažnju jer su se, za razliku od prethodnih decenija, desili značajni prodori u toj oblasti. Jedan od pokazatelja da smo na pravom putu biće trenutak kada ljudi budu prestali da je nazivaju nuklearnom fuzijom i počnu da je nazivaju fuzionom energijom. Energija fuzije je bolje rešenje, mislimo da je to odgovarajući termin jer je suprotan nuklearnoj fisiji. Činjenica da fuzija nudi put ka izobilju i potencijalno jeftinoj energiji na duži rok čini je zaista privlačnom, kaže Endrju Holand, izvršni direktor Fusion Industry Association.
Kina se pojavila kao globalni lider u istraživanju nuklearne fuzije, vođena snažnom podrškom Vlade, značajnim investicijama i fokusom na najsavremeniju tehnologiju, dok Evropa igra igru nadoknađivanja. Nekoliko nedavnih otkrića, u kombinaciji sa intenzivnim ulaganjima, moglo bi dovesti do toga da Kina izbriše ranu prednost Evrope u istraživanju nuklearne fuzije. Da li su fuziona partnerstva put napretka za EU?
Do 2050. godine, prema planu Evropske unije, trebalo bi da bude izgrađena prva elektrana u kojoj bi se struja proizvodila pomoću nuklearne fuzije, spajanjem dva lakša atoma vodonika u jedan teži, pri čemu se oslobađa ogromna energija. Testno postrojenje IFMIF-DONES košta ukupno 707 miliona evra, a Hrvatska će u tome učestvovati sa pet odsto, kroz isporuku proizvoda u toj vrednosti. Materijali za gradnju elektrane će se ispitivati u blizini španskog grada Granade.
Američki naučnici postigli veliki uspeh u tehnologiji fuzije, koja je prvi put oslobodila više energije nego što je potrebno za reakciju. I dalje će biti potrebno najmanje „nekoliko decenija“ i mnogo novca da se laboratorijsko otkriće pretvori u održiv izvor energije za ljude i preduzeća.
Potencijal fuzije se sa sve većim investicijama iz privatnog i državnog sektora, kao i poverenjem javnosti podiže na viši novo. Fuzija će omogućiti ne samo proizvodnju električne energije, već i dekarbonizaciju svetske ekonomije. Istraživači smatraju da je fuzija na putu ka komercijalnoj upotrebi, u vreme kada su svetu očajnički potrebne nove opcije za čistu energiju. Sa ubrzavanjem investicija, sve je verovatnije da će komercijalna fuzija postati stvarnost u naredne dve decenije.
U novom eksperimentu stvaranja energije nuklearnom fuzijom, stvorena je energija od neverovatnih 59 megadžula, što je više nego dvostruko od prethodnog rekorda od 22 megadžula iz 1997. Novi rekord je po prvi put pokazuje da je moguće proizvesti i održati visok nivo fuzije koristeći potpuno istu mešavinu deuterijum-tricijuma (D-T) goriva koje je planirano i za buduće fuzione elektrane. Važnu ulogu u postizanju novog rekorda imali su i hrvatski naučnici sa Instituta Ruđer Bošković.
Peti nuklearni reaktor u Finskoj, Olkiluoto 3 (OL3), dostigao je prvu kritičnost, što znači da je postrojenje po prvi put ostvarilo kontrolisanu, samoodrživu lančanu reakciju nuklearne fisije. Evropski reaktor pod pritiskom vode (EPR- European Pressurised Water Reactor) je prva nova nuklearna jedinica, koja je puštena u rad u Finskoj nakon 40 i više godina. Proizvodiće oko 14% električne energije u zemlji.
Zahvaljujući tehnološkom napretku, neke privatne kompanije predviđaju da bi fuzija mogla proivoditi elektručnu energiju i biti na mreži već 2030-ih. Nedavna tehnološka otkrića i porast privatnog finansiranja ponovo su podstakli interesovanje za nuklearnu fuziju, atomsku reakciju koja pokreće Sunce i druge zvezde.
