Pariski sporazum

Dve trećine novih globalnih kapaciteta elektrana na ugalj u 2023. je izgrađeno u Kini

Pariski klimatski sporazum, koji je većina država u svetu potpisala 2015. godine, postavio je dugoročne ciljeve za značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte, uzrokovanih fosilnim gorivima poput uglja. Kapaciteti termoelektrana u svetu, međutim, nastavljaju da stalno rastu. Prema novom istraživanju, svet je prošle godine instalisao više novih termoelektrana na ugalj nego bilo koje godine, najviše u Kini.

Čitaj Još »

IEA navodi „ključne smernice“ kako bi se sprečile najgore posledice klimatskih promena

„Kako stvari stoje, potražnja za fosilnim gorivima će ostati previsoka da bi se ostvario cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju porasta prosečnih globalnih temperatura na 1,5oC“, navodi se u saopštenju Međunarodne agencije za energetiku (IEA) koji je objavljen uz godišnji izveštaj o svetskoj energiji. IEA je na ovaj način želela da skrene pažnju na alarmantnost situacije vezane za klimatske promene i ograničavanje globalnog zagrevanja na znatno ispod 2, poželjno na 1,5 stepen Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima.

Čitaj Još »
U Hrvatskoj neodrživ sistem podsticaja za OIE

Koje zemlje prednjače u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora ali i u investicijama u OIE?

Dok svet nastoji da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama, zemlje širom sveta čine značajne korake u prelasku na eksploataciju obnovljivih izvora energije. Ali, ipak se očekuje da će fosilna goriva ostati dominantna u narednim decenijama. Uoči klimatske konferencije COP28 u Dubaiju, nameću se pet važnih pitanja. Ona se odnose na ukupno stanje proizvodnje, korišćenja i ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i to koje zemlje prednjače.

Čitaj Još »
čovek odgovoran za klimatske promene

Bugarska: Bez jasne strategije o prelasku na zelena goriva

Ne postoji jasna strategija Bugarske kako da se odmakne od fosilnih goriva i zameni ih novijim, čistijim i efikasnijim tehnologijama, što najviše šteti ljudima u lokalnim zajednicama zavisnim od uglja. Dokument kojim Bugarska mora da definiše ciljeve i strategiju za prevazilaženje zavisnosti od uglja i drugih fosilnih goriva poznatiji je kao Integrisani nacionalni energetsko-klimatski plan, navodi se u zaključcima Mreže za klimatsku akciju Evrope (Climate Action Network (CAN) Europe).

Čitaj Još »

Globalna potražnja za naftom, ugljem i gasom će dostići vrhunac do 2030. godine, saopštila je IEA

Međunarodna agencija za energetiku je ove nedelje objavila svoj izveštaj vezan za globalni napredak u smanjenju emisija, nekoliko nedelja uoči samita UN o klimatskim promenama COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. „Kako trenutno stvari stoje, potražnja za fosilnim gorivima će ostati previsoka da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju porasta prosečnih globalnih temperatura na 1,5°C“, navodi se u saopštenju IEA.

Čitaj Još »
Rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte

Svetski energetski sistem „više nije na dobrom putu“, kaže šef energetskog saveta

Svetski energetski sistem više nije „prikladan svrsi“, tvrdi izvršna direktorka Svetskog energetskog saveta Angela Vilkinson, koja je aludirala na slab zamah ka planiranoj tranziciji zelene energije. Najnoviji izveštaj Saveta predviđa da oko polovina globalnog energetskog sistema 2050. godine i dalje neće biti „zelena“, što bi značilo da mnoge države širom sveta neće ispuniti svoja obećanja data na Pariskom sporazumu, da će dostići neto-nulu svojih emisija do tog perioda.

Čitaj Još »

U 2023. godini se nastavljaju investicije u fosilna goriva

Prema novom izveštaju međunarodne agencije za energetiku, predviđeno je da će globalna ulaganja u sektor energetike dostići oko 2,8 biliona dolara u 2023. godini, od čega će preko 1,7 biliona dolara otići na tehnologije čiste energije kao što su EV, obnovljivi izvori energije… Dok će zagovornici tranzicije ka održivoj budućnosti pozdraviti količinu novca koja se ulaže u OIE, verovatno će biti obeshrabreni projekcijom IEA da ugalj, gas i nafta i dalje privlače nove investicije.

Čitaj Još »

Globalno zagrevanje će prisiliti milijarde ljudi na migraciju

U područjima izloženim visokim temperaturama živi 60 miliona ljudi. Sa svakim stupnjem porasta globalne temperature od 0,1C iznad 1,2C globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom, dodatnih 140 miliona ljudi je ugroženo. Ukoliko globalna temperatura nastavi da raste do 2,7 stepeni Celzijusa, globalno zagrevanje, u kombinaciji sa rastućom populacijom će ugroziti 2 milijarde ljudi do 2030. i 3,7 milijardi do 2090. godine.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti