plastika

Rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte

Pretvaranje CO2 u sirovine za proizvodnju plastike

Veštačka fotosinteza, korišćena u novom istraživanju, oponaša prirodan proces pri čemu smanjuje količinu CO2, glavnog uzročnika klimatskih promena, pretvarajući ga u druge korisne supstance. Na osnovu dobijenih rezultata, nastavićemo da gradimo još bolje sisteme za konverziju CO2, sa još manjim uticajem na životnu sredinu, rekao je jedan od istraživača.

Čitaj Još »
Zabrana jednokratnih plastičnih proizvoda u Sloveniji

Kanada zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu

Plastika za jednokratnu upotrebu čini većinu plastičnog otpada koji se nalazi na kanadskim obalama. Prema podacima kanadske vlade, svake godine se iskoristi do 15 milijardi plastičnih kesa, a oko 16 miliona slamki se koristi svakog dana. Kanada je rešila da se pozabavi ovim problemom uvodeći zabranu na proizvodnju i uvoz plastike, koja stupa na snagu krajem ove godine.

Čitaj Još »

Mešavina katrana i mikroplastike – novi oblik zagađenja

„Prisustvo plastike u okruženju više nije ograničeno na mikroplastiku ili bocu u moru“, rekao je Havijer Hernandez Borhes, vanredni profesor analitičke hemije na Univerzitetu La Laguna na Tenerifima. Profesor Borhes je sa svojim timom pronašao novu vrstu zagađenja koje predstavlja kombinaciju dva zagađivača: katrana i plastike. Ovu novu vrstu zagađenja naziva „plastitar“.

Čitaj Još »

Prevara industrije plastike – Recikliranje plastike nikada neće uspeti

Recikliranje plastike ne funkcioniše i nikada neće uspeti. Problem sa recikliranjem plastike leži, ne u konceptu ili procesu, već materijalu. Postoje hiljade različitih tipova plastike, svaka sa posebnim sastavom i karakteristikama. Plastika često nije pogodna za preradu zbog toksičnosti. Još jedna od prepreka recikliranju plastike je neekonomičnost.

Čitaj Još »

Crna Gora uz Albaniju najveći zagađivač Jadranskog mora plastikom

„Crnu Goru ove godine očekuje donošenje novog plana upravljanja otpadom i formiranje nadzornog organa koji će vršiti nadzor postupanja sa otpadom u skladu sa zakonskom regulativom“, rekao je Dušan Bugarin, direktor Uprave za ekologiju Ministarstva urbanizma i ekologije. On je takođe napomenuo da 89 odsto otpada u more dolazi sa kopna, dodajući da je zbog toga potrebno pristupiti izgradnji regionalnih deponija.

Čitaj Još »

Plastika na bazi šećera koja može da se reciklira

Naučnici nove studije su koristili materijale na bazi šećera umesto petrohemijskih derivata kako bi napravili dva nova polimera. Novi polimeri iz održivih izvora imaju iste kvalitete kao obična plastika, ali su u isto vreme razgradivi i mogu da se mehanički recikliraju. Istraživači zaključuju da dugoročno moguće da ova vrsta materijala zameni plastiku petrohemijskog porekla, koja se ne razgrađuje tako lako u životnoj sredini.

Čitaj Još »

Naučnici razvijaju mašinu koja može da razlikuje 12 tipova plastike

Različiti materijali iz kojih se može sastojati plastika dovode do otežavanja reciklaže. Međutim, naučnici iz Danske su razvili kameru koja može da detektuje razlike u 12 tipova plastike. Zahvaljujući ovoj kameri, plastika će moći da bude razdvajana na osnovu hemijskog sastava, što će omogućiti bolje recikliranje, jer omogućava analiziriranje i kategorisanje tipa plastike direktno na traci.

Čitaj Još »

„Poplava plastičnog otpada“: SAD su najveći svetski zagađivač plastikom

Sa 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, SAD stvaraju više otpada nego sve zemlje EU zajedno. Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u more svake godine. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupna količina mogla skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je, otprilike, polovina težine godišnjeg ulova ribe iz okeana.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti