poplave

Poljoprivreda u raljama nepogoda

Urednik časopisa Agrobiznis Goran Đaković u razgovoru sa Jelicom Putniković kaže da poljoprivrednici mogu očekivati pomoć države i lokalne samouprave u otklanjanju pretrpljenih gubitaka usled elementarnih nepogoda. Smatra da je osiguranje ključno, iako poljoprivrednici u veoma malom broju osiguravaju svoje zasade i da Srbija u oblasti osiguranja poljoprivredne proizvodnje treba da kopira zemlje poput Nemačke.

Čitaj Još »
čovek odgovoran za klimatske promene

Nema mesta za paniku zbog klimatskih promena

Ivan Gutler, klimatolog i zamenik načelnika DHMZ-a uporedio je podatke sa prošlim letom i istakao da su leta slična po visokim temperaturama, ali i različita po količini padavina. Kako kaže, klimatske promene se i te kako događaju, ali nema smisla dizati paniku. Vreme je za akciju.

Čitaj Još »
Da li je čovek spreman da život promeni da bi smanjio klimatske promene?

Da li se neko igra sa vremenskim prilikama?

Sve se češće čuje za neobične ekstremne vremenske događaje koji pogađaju razne delove planete. Gotovo je izvesno da iza svih tih vremenskih „prilika” – klimatskih promena – stoji čovek. Pitanje je na koji način ljudi utiču na vremenske obrasce: kroz geonženjering ili povećanje emisija CO2. Geoinženjering je specifično zračenje moćnih radio talasa u jonosferu, može izazvati zagrevanje i „podizanje“ Zemljine jonosfere, što se može se koristiti za kontrolu vremenskih prilika (najpoznatiji projekat HAARP). Poznat već 70 godina, decenijama je u tajnosti razvijan od strane vojnih i obaveštajnih agencija SAD.

Čitaj Još »

Najveće hidroelektrane na svetu

Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. One se grade na mestima gde postoji dovoljno tekuće vode u smislu količine i visinske razlike. Jedan kWh energije proizveden u hidroelektrani je značajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na životnu okolinu. Međutim hidoelektrane imaju i negativnu stranu.

Čitaj Još »
čovek odgovoran za klimatske promene

Da li je čovek, zaista, odgovoran za klimatske promene

O tome da li je čovek odgovoran za visoke temperature, suše, poplave, uragane, požare… Da li je reč o klimatskim promenama ili smo malo pomešali teme o zaštiti životne sredine i redovne cikluse na našoj planeti — oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara — u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa meteorologom Nedeljkom Todorovićem.

Čitaj Još »
Svet u paklu dugova zbog klimatskih promena

Svet u paklu dugova zbog klimatskih promena

Bitka za klimu podići će dugove, oboriti kreditne rejtinge… Posledice će se osetiti već 2030. godine. Dok su u Evropi, SAD i Japanu centralne banke u suštini garanti zaduživanja svojih država, tu mogućnost nemaju siromašne zemlje, koje na kraju moraju da otplate dug. Ujedinjene nacije upozoravaju da je planeta zbog zagrevanja na putu bez povratka, ako se hitno ne preduzmu konkretne akcije.

Čitaj Još »
Da li smo kasno počeli da brinemo o prirodi?

Da li smo kasno počeli da brinemo o prirodi?

Puno toga na zaštiti prirode i voda treba još da uradimo, jer ako previše vode (pr)oteče, možda je buduće generacije neće imati dovoljno – za piće i najnužnije potrebe. O tome šta su ključni detalji na koje u ovim zakonima, ali i uredbama, poput one o davanje u zakup zemljišta za nepoljoprivredne svrhe u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa dekanom Šumarskog fakulteta, prof. dr Ratkom Ristićem.

Čitaj Još »

Planeti preti divljanje klimatskih promena

Vodeći svetski naučnici o klimi upozoravaju da će milijarde ljudi biti suočeno sa hroničnom nestašicom vode, da će desetine miliona ljudi biti izloženo gladi, da če u blizini ekvatora biti neodržive vrućine, da je Evropi suđeno da postane vrući kontinent – ukoliko se ne počne sa odbranom od klimatskih šokova i brzim smanjenjem emisija gasova.

Čitaj Još »

Novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije: Klimatska kriza je postala intenzivnija u 2020.

Uprkos privremenom padu emisija gasova sa efektom staklene bašte prethodne godine, usled restriktivnih pandemijskih mera, atmosferska koncentracija ugljen-dioksida se dodatno povećala 2020, a sve intenzivnije posledice globalnog zagrevanja osetile su se širom sveta. Period između 2011. i 2020. jeste najtoplija decenija od kada se vrše meteorološka merenja, dok je srednja globalna temperatura 2020. bila za 1,2 °C viša u odnosu na predindustrijski period.

Čitaj Još »

Arktik ključan za klimatske promene u Rusiji – i drugde

Od sibirskih požara do poplava na Dalekom istoku prirodne katastrofe u Rusiji izazivaju ogromne ekonomske štete. Prošle godine je sa hladnoćom došlo i do najjačih snežnih padavina koje su zabeležene u poslednjih 25 godina. Rusija je jedna od zemalja najosetljivijih na klimatske promene, jer se značajan deo njene teritorije nalazi na Arktiku, koji se zagreva više nego duplo brže od ostatka sveta.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti