Da li se za slučajeve SAD i EU mogu koristiti isti modeli energetske tranzicije, ako vidimo da su iz ugla energetskle bezbednosti ovo u teoriji dva potpuno suprotstavljena slučaja. Sa jedne strane imamo izuzetno jakog energetskog igrača SAD, a sa druge strane praktično energetskog siromaha, bogalja, gladnog i žednog energetskog beskućnika zvanog EU. Kako je moguće uopšte pomisliti da je moguće primeniti iste principe u ovako dijametralno suprotstavljenim slučajevima. Povezanost sistema je, naravno, dobrodošla. Ali, ne kao primarna mera. Ona nikako ne može nadomestiti ono čemu primarno (mi u Srbiji) moramo težiti, a to je dovoljna količina bazne energije. Moramo težiti samodovoljnosti svog nacionalnog elektroenergetskog sistema koliko god je to moguće.