Evropa je jedno od najvećih tržišta gasa na svetu, sa približno 10 000 biogasnih postrojenja. Indija, na primer, može da pogleda neke od uspešnih nemačkih priča o biogasu. Ciljani podsticaji za izgradnju sistema, praćenje korišćenja zemljišta i sirovina, diverzifikacija krajnje upotrebe i konsultacije sa zainteresovanim stranama su neke od oblasti koje je Nemačka dobro definisala.
Zbog izuzetno visokih temperatura u prvoj polovini prošlog meseca, u Hrvatskoj je došlo do rekordne potrošnje električne energije za hlađenje, koja je 17. jula, između 14 i 15 sati, iznosila čak 3167 MWh. S obzirom da je u tom periodu deo elektrana bio van pogona ili je radio smanjenim kapacitetom, bilo je neophodno da se odeđena količina električne energije obezbedi iz uvoza.
Dekarbonizacija energetskog sektora je u toku, s obzirom da je u 2022. rekordni rast vetra i sunca doveo učešće emisija CO2 u svetskoj proizvodnji električne energije na najniži nivo u istoriji. Nova era pada emisija u energetskom sektoru je blizu, poručuje britanski energetski institut Ember.
Švedska je trenutno lider u udelu obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije i jedna od evropskih država koja planira da do 2050. godine u potpunosti bude zelena – što se tiče proizvodnje električne energije. Kako smo u prethodnim tekstovima o Nemačkoj, Španiji i Danskoj mogli da vidimo, zelena boja stvarno ima bezbroj nijansi – kada je reč o ozelenjavanju elektroenergetskog sistema. Ono što je zajedničko za nemački i španski elektroenergetski sistem, ne baš u potpunosti i za danski je da očuvanje dovoljnog nivoa stabilnih izvora električne energije u sopstvenom proizvodnom miksu, ostaje validno, a možda i još izraženije u slučaju moćne Švedske hidro-nuklearne nijanse zelene boje.
U strukturi proizvodnje iz obnovljivih izvora u 2021. godini prednjačile su velike hidroelektrane sa 6.313,99 GWh, zatim, male hidroelektrane sa 433,41 GWh, vetroelektrane sa 381,81 GWh, solarne elektrane sa 73,89 GWh i elektrane na biogas i biomasu sa 11,34 GWh.
