Evropska unija će uložti do sada najveći iznos od 3,6 milijardi evra za 41 evropski projekat u oblasti čiste tehnologije. Ulaganjem u ovakva inovativna rešenja ostvariće se evropski ciljevi zelene tranzicije, time će biti podržana industrija evropskih zemalja, a nastojaće da garantuju sigurnost u snabdevanju energijom, opštu bezbednost i dobrobit za buduće generacije.
Crna Gora ima izuzetan potencijal za proizvodnju električne energije po principu fotonaponskog efekta, zbog čega je Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) pokrenula projekat Solari 5000+, koji pored pojedinačnih objekata fizičkih i pravnih lica, planira da instalira sistem na stambenim zgradama visine do četiri sprata, saopšteno je na prezentaciji projekta SOLARI 5000+, održanog tokom drugog dana Energetskog simpozijuma EPCG NET 2023.godine.
Ekološka borba oko izgradnje hidroelektrane Komarnica ima rok od 850 dana. Nikola Rovčanin direktor EPCG rekao je da razume aktivnosti ekologa i da je „njihov zadatak da pokažu isključivo ekološku stranu“, a da sa druge strane „imamo privredni interes, a takvi su i energetski projekti“.
Evropska unija jedan je od najvećih svetskih potrošača litijuma, ali ga ne proizvodi, već još uvek uvozi, pre svega iz Kine. Zbog toga raste pritisak u Evropskim zemljama da samostalno počnu istraživanja sopstvenih nalazišta litijuma, kao i da se lokalno prizvodi sirovina za litijumske baterije. Trenutno u Evropi ima više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u više od deset zemalja, u različitim fazama razvoja kaže za Demostat, Mihael Šmit stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse (DERA). Među zemljama koje imaju nalazišta litijuma, Šmit pominje i Srbiju, navodeći da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine.
Za deonicu Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš, Evopska unija izdvojiće 175,9 miliona evra. Srbiji je odobreno 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata, među kojima je i obnova pruge na ovoj deonici. I hidroelektrana na Vlasini biće rekonstruisana, a za to je EU izdvojila 16,1 milion evra.
Mogućnost ulaganja NIS-a u OIE, dovršetak izgradnje TE-TO Pančevo, razvoj Petrohemije – nakon njene privatizacije, a u skladu sa novim tehnologijama, saradnja na novim projektima i efikasna realizacija postojećih, investicionih projekata u rafineriji Pančevo, kao i pitanje skladištenja obaveznih rezervi nafte bile su teme razgovora Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike i Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a.
Vodeći se nacionalnim prioritetima u domenu smanjenja zagađenja vazduha i uređenja javnih parkovskih površina na inovativan ekološki način, ovogodišnji ciklus programa Zajednici zajedno NIS realizuje u saradnji sa resornim ministarstvima – Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije. U ovogodišnji program Zajednici zajedno 2021. biće uloženo107,5 miliona dinara.
Srbija je otvorena za saradnju sa javnim i privatnim kompanijama u procesu energetske tranzicije i realizacije zelene agende, rekla je ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović u razgovoru sa Petrom Šainovićem, direktorom kompanije Simens enerdži Beograd.
Južnokorejski državni penzioni fond, treći po veličini na svetu, prestaje sa ulaganjem u projekte vezane za proizvodnju energije od uglja, ne samo u zemlji već i u inostranstvu. Fond se na ovaj način pridružuje globalnim naporima za smanjenje emisija ugljenika i sprovođenju odgovornih investicionih strategija. Penzioni fondovi i banke širom sveta podležu pritisku akcionara i lobističkih grupa da izbegnu ulaganja u ugalj.
Japan, koji sada troši oko dva miliona tona vodonika godišnje namerava da iz svog zelenog fonda za inovacije izdvojiti do 3,4 milijarde dolara za dva projekta koji će ubrzati istraživanja, razvoj i promociju upotrebe vodonika tokom narednih 10 godina. Fond vlade Japana za zelene inovacije stvoren je da bi pomogao zemlji da postigne svoj cilj – a to je da do 2050. godine da postane ugljenično neutralna.
