Sun-Ways, švajcarski startap, napravio je solarne panele koji se postavljaju duž železničkih šina i mogu da se uklone po potrebi. Kompanija procenjuje da bi ovaj sistem mogao da se primeni na polovini pruga u svetu.
Za deonicu Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš, Evopska unija izdvojiće 175,9 miliona evra. Srbiji je odobreno 263 miliona evra bespovratne pomoći EU za sedam projekata, među kojima je i obnova pruge na ovoj deonici. I hidroelektrana na Vlasini biće rekonstruisana, a za to je EU izdvojila 16,1 milion evra.
O tome gde smo po pitanju korišćenja republičkog, regionalnog i lokalnog železničkog saobraćaja u odnosu na evropske zemlje, da li je i koliko je slušana struka, koji su ekološki aspekti vraćanja železničkom saobraćaju i šta treba činiti ubuduće u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa dr Gordanom Stojićem, profesorom sa Departmana za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Dve vodeće nuklearne sile sveta najbliže su jedna drugoj u plitkim vodama Beringovog prolaza: gasovod, pruga ili most mogli bi poslužiti kao poslovna spona između dve zemlje, koju su američki biznis i carska Rusija podržavali još pre stotinak godina.
Posle nekoliko decenija, tokom kojih nije bilo nabavke mehanizacije za održavanje građevinske i elektrotehničke infrastrukture kompanija Infrastruktura železnice Srbije kupila je od francuske kompanije Gajsmar pet novih teških motornih drezina, koje predstavljaju mehanizaciju neophodnu za održavanje kontaktne mreže i elektrotehničku delatnost na srpskim prugama.
Dužina pruga za super brze vozove u Kini je 37.900 kilometara. Ove godine Kina planira da proširi železničke pruge za oko 3.700 kilometara. Inače, u Kini je na kraju 2019. godine bilo dve trećine ukupne dužine pruga za superbrze vozove u svetu.
EU revizori upozoravaju da veliki projekti u železničkom, vodnom i drumskom saobraćaju, koji vrede više milijardi evra, kasne ali i da možda neće biti ekonomski održivi, kao što se prvobitno tvrdilo.
