Kineski teretni brod Dubai tauer isplovio je iz luke Ningbo-Džoušan, čime je otvorena prva redovna linija ovog tipa, kojom će roba, arktičkom rutom, za dvostruko manje vremena stizati do Evrope. Globalno zagrevanje je otvorilo mogućnost da ovaj 7.400 kilometara dug pomorski put, koji prolazi pored Grenlanda, postane Suecki kanal 21. veka Tramp još početkom godine podigao uzbunu zbog navodne najezde kineskih brodova.
Grčka teži da postane evropska kapija ka novoj ekonomskoj osovini koja će povezati Indiju sa Evropom – Ekonomski koridor Indija-Bliski istok-Evropa (IMEC). IMEC je već uveliko zacrtan i sastojaće se od dva koridora – istočnog, pomorskog između Indije i Arabije i severnog -kombinovanog između Arabije i Evrope. Još uvek nema odluke o tome da li će se ovaj koridor završiti u Grčkoj, Italiji ili Francuskoj.
Sve više zemalja postaje bolno svesno da veliko ulaganje Kine u njihovu infrastrukturu ima cenu koju jednostavno ne mogu da plate, jer se pokazalo da mnogi projekti nisu isplativi. Američki institut AidData procenjuje da Kina ima oko bilion evra potraživanja, ne računajući kamate.
O tome šta inicijativa Pojas i put znači za Kinu, nerazvijene zemlje ali i takozvali razvijeni Zapad, gde su tu Balkanske zemlje, kojima se godinama odlaže ulazak u EU, šta dobijaju a šta gube oni koji su deo inicijative Pojas i put u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Draganom Mitrović, redovnom profesorkom Fakulteta političkih nauka, osnivačem Centra za studije Azije i Dalekog istoka na FPN-u i direktorkom Instituta za azijske studije.
