Srbija je pogodno tlo za uvođenje depozita koji bi za prve tri godine primene mogao da obezbedi da više od 90 odsto ambalaže završi na reciklaži, smatraju iz britanske konsultantske kuće Eunomia. Ova tema je otvorena još pre pet godina, a konsultacije u okviru formalne radne grupe nedavno obnovljene, u ovom trenutku se i dalje se ne zna da li će i kada biti depozitnog sistema.
Obnovljivi resursi umesto fosilnih sirovina, trajni i popravljivi proizvodi i sakupljanje i reciklaža na kraju životnog ciklusa proizvoda – sve ovo podrazumeva ogromnu promenu u pogledu proizvodnje, ali i u smislu tržišnih podsticaja, propisa i prihvatanja kod kupaca. U nemačkom gradu Vupertalu inicijativa „Cirkularna dolina“ uspostavlja svetski centar za tzv. „cirkularnu ekonomiju“. To privlači startapove iz čitavog sveta i povezuje ih sa velikim korporacijama i srednjim kompanijama.
Iako se nekada smatralo da je kupovanje seknd hend odeće pitanje stila i kaprica, danas, u svetlu borbe za smanjenje zagađenja se na tako nešto gleda potpuno drugačije. Finska se odlično rangira u pogledu održivog razvoja, dok je Malta rangira kao najgora. Najviše buvljaka ima Velika Britanija, Nemačka najviše reciklira, a Slovenija pravi najmanje kućnog otpada.
Strateški ciljevi, usklađeni sa propisima i standardima EU, predviđaju da Crna Gora do 2030. godine reciklira najmanje 50 odsto komunalnog otpada, odnosno 27 puta više nego sada. U ovoj zemlji se na godišnjem nivou ukupno proizvede 1,47 miliona tona raznog otpada, od čega se 304 hiljade tona smatra opasnim.
Elektroprivreda BiH obelodanila je mogućnost konverzije trećeg bloka Termoelektrane u Tuzli u kombinovano toplotno i energetsko postrojenje na bazi drvne biomase. Ekolozi se ne slažu s tim, navodeći da EPBiH krije pravi plan i poručuju da je potrebno ubrzati investicije u čista i održiva rešenja za sisteme daljinskog grijanja, uz primenu tehnologije skladištenja toplote i toplotnih pumpi.
