Pregovori o ceni struje za privredu u 2027. godini najavljuju se kao zahtevni, budući da ERS želi maksimalnu cenu dok Privredna komora RS radi na njenom minimiziranju. Račić ističe da kompanije neće prihvatiti da snose troškove viška radne snage i drugih, po njegovoj oceni, suvišnih rashoda javnog preduzeća.
Predloženim izmenama zakona ukida se mogućnost rezervacije podsticaja za male solarne elektrane, a pravo na garantovanu otkupnu cenu moći će da ostvare samo izgrađena postrojenja koja ispunjavaju propisane uslove. Nove mere imaju za cilj da spreče praksu parcelisanja zemljišta i izgradnje većeg broja malih elektrana radi ostvarivanja subvencija namenjenih manjim proizvođačima električne energije.
„U opštini Bileća su poslednjih desetak godina ostvarene velike i istorijske investicije u energetici, a uloženo je oko 140 miliona KM u više energetskih projekata“, rekao je Đokić novinarima.
Gasifikacija Republike Srpske, vredna preko milijardu KM, predstavlja najveći infrastrukturni projekat koji bi trebalo da donese jeftiniji i ekološki prihvatljiviji energent, posebno za Banjaluku koja ima ozbiljne probleme sa zagađenjem. Projekat se realizuje uz podršku više partnera i oslanja se na gasni aranžman sa Rusijom, dok vlasti ističu potrebu za pragmatičnom energetskom politikom i saradnjom i sa Istokom i sa Zapadom. Istovremeno se kritikuju politički potezi koji bi mogli dovesti do skupljeg gasa za građane.
Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske uputilo je preduzeće HES Gornja Drina na vađenje nove ekološke dozvole za izgradnju HE Buk Bijela, što će dodatno usporiti realizaciju ovog višemilionskog projekta.
Zahtev za povećanje cene električne energije u Republici Srpskoj podnet je Regulatornoj komisiji, a predviđeno je povećanje od gotovo 20 odsto. Predložene su i izmene opsega potrošnje za domaćinstva, dok u zahtevu nije uračunata povećana mrežarina koju traže distributeri. Preliminarna analiza pokazuje da bi ukupno povećanje za krajnje kupce, uključujući energiju i mrežarinu, moglo iznositi oko 33 odsto.
Hidroelektrane na Vrbasu iz Mrkonjić Grada i Trebišnjici iz Trebinja, koje posluju u okviru koncerna Elektroprivrede Republike Srpske, u tri kvartala ove godine ostvarile su pozitivne rezultate, dok je Hidroelektrana na Drini iz Višegrada zabeležila milionski deficit.Ovo se navodi u finansijskom izveštaju ovih hidroelektrana za tri kvartala ove godine, koji su objavljeni na Banjalučkoj berzi.
Veliki požari tokom leta izazvali su štetu na dalekovodima u Hercegovini, ali su kvarovi brzo sanirani i obezbeđeno je stabilno snabdevanje potrošača. Tehnički pokazatelji potvrđuju smanjenje broja i trajanja prekida, dok su gubici u sistemu ispod propisanog nivoa. Očekuje se odluka regulatora o mrežarini koja bi omogućila finansijsku stabilnost i nova ulaganja u mrežu.
Distributivna preduzeća u Republici Srpskoj zatražila su povećanje naknade za korišćenje elektroenergetske mreže za čak 40 odsto, što bi moglo uticati na krajnje račune potrošača. Regulatorna komisija još nije donela odluku, ali se razmatra kompromis kojim bi se izbeglo direktno poskupljenje struje. Poslednje povećanje mrežarine dogodilo se 2022. godine, a novo bi dodatno opteretilo budžete građana.
U prvih šest meseci 2025. godine, Republika Srpska beleži snažan rast izvoza električne energije, ali i značajan porast njenog uvoza. Iako izvoz struje iznosi 264 miliona KM i čini 10,1% ukupnog izvoza, uvoz je porastao više od sedam puta u poređenju sa prošlom godinom. Najveći uvozni partner ostaje Srbija, dok je Elektroprivreda RS jedini uvoznik struje, a pored nje značajnu ulogu u izvozu ima TE Stanari.
Uprkos sušnoj godini i smanjenom nivou Bilećkog jezera, snabdevanje električnom energijom u Republici Srpskoj protiče bez problema. Povećana potrošnja i manja proizvodnja iz hidroelektrana nadoknađuju se nabavkom skuplje energije sa tržišta, dok termoelektrane Ugljevik i Gacko doprinose stabilnosti sistema. Očekivani remonti hidroelektrana planirani za jesen neće ugroziti pouzdanost isporuke krajnjim potrošačima.
Ključni problem da projekat izgradnje HE Buk Bijela Srpska realizuje sa Srbijom. Da to radimo sa bilo kim drugim, koji je njima mentor ili podoban, ne bi bilo problema, već bi aplaudirali”, kaže Radovan Višković komentarišući za Glas Srpske izjave Dritana Abazovića i poručuje da gradnja ove hidroelektrane na Drini nema nikakve veze sa Crnom Gorom.
