Rusija je ukinula izvoz gasa Bugarskoj, nakon što je Ministarstvo energetike Bugarske odbilo da plati u rubljama. Bugarska i Poljska su prve zemlje članice EU koje su pretrpele smanjenje ruskog gasa nakon što su odbile da plate u ruskim rubljama.
Sve izvesnija podela sveta na ekonomske blokove nesumnjivo će dovesti i do stvaranja multivalutnog sistema, u kom američki dolar neće više biti nedodirljiv.
Turska razmatra da podnese zvaničan zahtev rukom Gaspromu za odlaganje plaćanja nekih od dospelih obaveza za prirodni gas, kako bi se ublažio pritisak na ekonomiju ove zemlje.
„Ako budemo imali oštru i dugu zimu i ako ne preduzmemo mere i određene korake posebno na strani potražnje, ne bih isključio racionalizaciju prirodnog gasa u Evropi, počevši od velikih industrijskih objekata“, navodi Birol. Na konferenciji kojom je predsedavala IEA u Danskoj, a gde su prisustvovali ministri i predstavnici vlada iz najmanje 20 zemalja, predstavnici IEA su posebno naglasili energetsku efikasnost kao ključan faktor u borbi protiv energetske krize.
Holandija i Nemačka će zajedno bušiti gas u Severnom moru, a proizvodnja se očekuje 2024. godine, saopštila je holandska vlada. Holandija želi da ubrza proces, nakon najave Gasproma da će prestati da isporučuje gas ovoj državi.
Dok embargo preti nafti iz Rusije, a sudbina ruskog gasa zavisi od valute u kojoj će biti plaćena, dotoci ovih energenata prema inostranim kupcima ne presušuju. Ko su novi kupci nafte, a ko plaća gas u rubljama?
Sankcije prema Rusiji je teško nabrojiti i u kontinuitetu se proširuju. Više od polovine deviznih rezervi centralne banke je zamrznuto – oko 300 milijardi dolara. Pa, ipak, kurs rublje je najjači u odnosu na poslednje dve godine. Kako?
Koliko ruska privreda odoleva međunarodnim sankcijama „bez presedana“? Da li je rusko-ukrajinska kriza izazvala pad vrednosti rublje? O tome i drugim prognozama o uticaju sankcija na rusku privredu piše britanski list Ekonomist.
Bugari kažu da nemamo razloga za brigu, jer neće obustaviti tranzit gasa. Gostovanje Jelice Putniković u emisiji UranaK1.
Ruska centralna banka je 25. marta počela da kupuje zlato po fiksnoj ceni od 5000 rubalja (oko 61 dolara, odnosno 56 evra) po gramu zlatnih poluga i tako postigla kurs na bazi zlata od 81 rublje za 1 dolar, isti kao pre rata. Svoju ključnu kamatnu stopu centralna banka je 8. aprila snizila sa 20 – na 17 odsto, s obzirom da su rizici za finansijsku stabilnost trenutno prestali da rastu.
