Severnoafričke zemlje su postale nezasiti kupci dizela i ostalih naftnih derivata ruske proizvodnje nakon što su smanjile kupovinu od Evrope, kao i zbog sankcija, a što je izazvalo zabrinutost u EU zbog mogućeg zaobilaženja sankcija, piše list „Volstrit džurnal“.
Nakon devet bezuspešnih pokušaja, Evropska komisija nastavlja da iznosi predloge sankcija koji zaoštravaju krizu u Evropi i ozbiljno ugrožavaju energetsku bezbednost Mađarske, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova.
Članice EU će danas raspravljati o predlogu Evropske komisije da EU odredi ograničenje cene ruskih naftnih proizvoda.
U energetskom ratu Rusije, Evrope i SAD-a, koji sa svakim krugom novih sankcija sve više poprima odlike političkih propagandnih akcija tek je počeo da se, stidljivo, čuje glas razuma. Privrednika, ponajpre, koji knjiže gubitke zbog manjka ruskih energenata i sve viših cena. O uzrocima i posledicama ovog energetskog rata u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Milošem Zdravkovićem, stručnjakom za energetiku.
Rusija je spremna da izveze veliku količinu dizela, na koji se EU do sad oslanjala, pre nego što počnu sankcije. Rusija je pronašla drugo tržište, izvoz energenata u Kinu je značajno porastao od kako je Moskva u februaru poslala svoje oružane snage u Ukrajinu.
EU u velikoj meri pokušava da se udalji od ruskih energenata, ali zbog toga traži alternativne i skuplje izvore energije. U septembru je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila plan da velike kompanije za naftu, gas i ugalj plate „doprinos krizi“ na svoj povećani profit u 2022. Američki energetski gigant EksonMobajl će tužiti EU u pokušaju da primora EU blok da ukine svoj novi porez na neočekivane prihode za naftne kompanije.
Evropske države zapale su u ozbiljnu energetsku krizu uzrokovanu sankcijama protiv Rusije, pa su sada primorane da traže alternativne izvore energenata. Ipak, koliko je to zaista realno, pita nemački list „Velt“.
Britanija i SAD najavile su novo energetsko partnerstvo za koje kažu da će pomoći u smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa i nafte. SAD bi trebale da više nego dupliraju količine LNG-a koje izvoze ka Velikoj Britaniji. Obe zemlje tvrde kako će ovaj sporazum biti koristian i za Evropu, jer će se preko infrastrukture za uvoz gasa, koja se nalazi u Ujedinjenom Kraljevstvu, gas dalje isporučivati evropskim zemljama da bi što brže uspele da popune skladišta gasa do početka sledeće zime.
Evropa će sledeću zimu sačekati sa dovoljnim zalihama gasa samo ako bude manje trošila i više uvozila.
U deklaraciji, potpisanoj na skupu u Košicama, 14 zemalja podunavske regije, među kojima i Srbija, ističu da će intenzivirati „napore u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva pomoću diverzifikacije izvora energenata i pravaca isporuke”.
