Beograd je zabeležio najduži niz tropskih dana u istoriji merenja, sa 22 uzastopna dana temperature iznad 30 °C. Rekord se preklopio sa sušom, niskim vodostajem i raširenim požarima. Podaci pokazuju da su ovakvi dugi periodi visokih temperatura danas znatno češći nego ranije, što potvrđuje sve izraženije posledice klimatskih promena.
Svetska meteorološka organizacija navodi da će globalne temperature nastaviti da rastu, što će dodatno povećati klimatske rizike i posledice po društva, ekonomije i održivi razvoj.
Evropska služba za klimatske promene Kopernikus (C3S) saopštila je da je globalna prosečna temperatura za borealno leto, koja se odnosi na period od juna do avgusta na severnoj hemisferi, najviša zabeležena. Utvrđeno je da za letnje mesece jun, jul i avgust, prosečna izmerena temperatura bila 0,69 stepeni Celzijusa iznad proseka u odnosu na period 1991-2020. Podaci evropske službe C3S, koji prati dnevnu globalnu srednju temperaturu od 1940. godine, dolaze nakon što je od početka godine oboren neviđeni broj nacionalnih toplotnih rekorda.
Klimatske promene bi mogle da budu veoma pogubne za severnu hemisferu, i to vrlo brzo. Kolaps AMOC-a (ključni sastav struja Atlanskog oceana) mogao bi da dovede do naglog porasta nivoa Atlantika za čak 70 cm, naglog i oštrog pada temperatura širom severne Evrope i ozbiljnog poremećaja monsuna širom Azije.
Novi mesečni izveštaj RHMZ nam daje ključne informacije, ali da bismo ih razumeli, moramo da uporedimo današnju klimu sa klimom sa sredine 20. veka, piše meteorološkinja Irida Lazić.
Mart 2024. nastavlja niz obaranja klimatskih rekorda, kako temperature vazduha tako i temperature površine okeana, sa desetim uzastopnim mesecom koji obara rekorde. Iz klimatskog tela za monitoring EU C3S saoptili su je da je mart bio 1,68 stepeni Celzijusa (3,02 Farenhajta) topliji od prosečnog marta između predindustrijskog referentnog perioda od 1850. do 1900. Mart 2024. je bio za 0,1 stepen celzijusa topliji od prethodnog maksimuma zabeleženog u martu 2016.
U grčkoj prstonici temperatura sve brže raste, kao rezultat urbanizacije i klimatskih promena. Prosečna gornja temperatura raste brzinom od 0,32 °C po deceniji. Prosečna minimalna temperatura (zabeležena u najhladnijim noćnim satima) u deceniji 1971-80 bila je 12,37 stepeni, da bi u deceniji 2011-20 dostigla 13,5 stepeni.
Antarktik je kontinent na kome se nalazi Južni pol. To je najhladnije mesto na Zemlji i gotovo uvek je prekriven ledom. Klima na Antarktiku se smatra najsurovijom na Planeti. Srednja letnja temperatura iznosi -30 °C, a srednja zimska oko -70 °C. Usled globalnih klimatski promena dolazi do topljenja leda a to posle utice na ostatak sveta.
Svetski okeani su ključni sistem za održavanje života i vitalni amortizer za uticaj klimatske krize. Okean stvara 50% kiseonika planete, apsorbuje 25% svih emisija ugljen-dioksida i hvata 90% viška toplote proizvedene navedenim emisijama, prema UN. Temperature svetskih okeana u proteklih par dana su bile najtoplije u istoriji, prema podacima iz klimatskog monitora Evropske unije, što je navelo naučnike da upozore na neposredne i raznolike posledice po planetu.
U današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa meteorologom Nedeljkom Todorovićem o vremenskim „prilikama“ – da li je reč o geoinženjeringu, posledicama industrijalizacije i uticaja čoveka na brže zagrevanje planete ili je reč o sasvim prirodnim pojavama, koje su se dešavale i ranije kroz istoriju Zemlje, a na koje, eventualno, utiču neka vasionska dešavanja, poput promena na Suncu?
Četiri klimatska rekorda oborena do sada ovog leta: najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremne toplotne oscilacije mora, rekordno nizak antarktički morski led. „Zemlja je trenutno u, do sada nevidjenoj situaciji, na koju su imali uticaj globalno zagrevanje usled sagorevanja fosilnih goriva, ali i toplotni talasi koji su prouzrokovani globalnim atmosfersko-okeanskim fenomenom El Ninjo“, kaže dr Paulo Cepi, predavač klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.
Intenzivna i produžena serija toplotnih talasa koja je proteklih dana pogodila zemlje južne evrope uticala je da temperature u delovima Grčke, istočne Španije i Sardinije i Sicilije u južnoj Italiji dostignu 45 stepeni celzijusa. Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF) saopštio je na svojoj veb stranici da Evropa doživljava najviše letnje temperature od kako se meri temperatura, jer rastuća „toplotna kupola“ omogućava nakupljanje tople vazdušne mase.
