Srbija je još zavisna od uglja, pa će se otvaranjem novih polja u RB Kolubara dobiti dodatnih 7,7 miliona tona. EPS i Ministarstvo zaštite životne sredine objavili su obaveštenje o podnetom Zahtevu za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Dopunskog rudarskog projekta proširenja površinskog kopa Polje G u Rudarskom basenu Kolubara.
„Ojačaćemo osnovnu ulogu uglja i preduzeti uredne korake za povećanje proizvodnje električne energije iz uglja naprednijim tehnologijama“, rekla je Nacionalna komisija za razvoj i reforme (NDRC) u izveštaju na godišnjem skupu parlamenta. Kina je prošle godine odobrila izgradnju novih termoelektrana na ugalj kapaciteta 106 GW. Ovim potezom Kina želi da održi energetsku bezbednost. A koliko je Kina ozbiljna u ovom poduhvatu govori i činjenica da su nove termoelektrane na ugalj kapaciteta 50GW već u izgradnji.
Kina je prošle godine doživela najgori talas toplote i sušu u poslednjih šest decenija, što je zadalo udarac provincijama koje se oslanjaju na hidroenergiju i navelo vlast da se okrenu uglju. Tokom 2022. godine, date su dozvole za 106 gigavata kapaciteta na 82 lokacije, što je četvorostruko veći kapacitet od odobrenog 2021. godine i jednak pokretanju dve velike elektrane na ugalj svake nedelje.
Grčka termoelektrana na lignit Ptolemaida 5 u martu počinje komercijalni rad u martu. TE Ptolemaida 5 je mnogo naprednija jedinica u poređenju sa starijim elektranama na lignit u Grčkoj. Prvobitnim planom PPC-a je predviđeno da elektrana radi do 2028. godine, da bi do 2030. godine bila konvertovana na gas, uz povećanje snage na 1.000 MW.
Ne postavlja se pitanje da li ćemo, nego kako i kojom brzinom ćemo ići u energetsku tranziciju. Ugalj u zelenoj tranziciji treba da obezbedi energetsku sigurnost i nacionalnu bezbenost Srbije. Ugalj će ostati osnovni energent do 2050. godine – u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva. I panelisti i duskutanti Međunarodne stručne konferencije Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana istakli su potrebu da se struka pita o budućnosti EPS-a i sprovođenju energetske tranzicije jer, od 1. oktobra ove godine svako ko posluje na trištu EU moraće da plati emisije CO2.
Cene termalnog uglja koji se isporučuje morskim putem su počele da padaju zbog slabljenja straha od zimske energetske krize, ali je stopa pada varirala u zavisnosti od vrste ovog goriva. Cene uglja, koji se transportuje u Evropu su uglavnom u padu, dok se cene uglja koji je povezan sa Kinom uglavnom drže.
Ponovo možemo videti gvozdeni zakon električne energije, ovog puta u Nemačkoj. Prošle nedelje, nemački kancelar Olaf Šolc je najavio da će pet elektrana na lignit biti ponovo otvoreno, iako sagorevanje lignita za proizvodnju električne energije emituje više ugljen-dioksida nego bilo koji drugi oblik proizvodnje električne energije. Nemačka će takođe produžiti radni vek svoje tri nuklearne elektrane.
U svetu postoji više zanimljivih inicijativa da ugalj nastavi da se koristi, ali kao zeleni energent. Japanska firma Osaki KulGen je dovršila integraciju postrojenja sa gorivnim ćelijama sa čvrstim oksidom (SOFC) snage 1,2 MW i u aprilu ove godine započela je ispitivanja. Treća faza uključuje izgradnju postrojenja za utečnjavanje CO2. Inovacije dolaze i iz Sjedinjenih Američkih Država.
Cene ključnih termalnih vrsta uglja, koji se transportuju morskim putem padaju zbog naznaka da će zalihe biti dovoljne za zimsku potražnju i u Evropi i u Aziji. Veliki popust na ruski ugalj koji se izvozi iz pacifičke luke Vostočni se preokrenuo, to sugeriše da su ruski proizvođači uspeli da pronađu dovoljno novih kupaca. Potražnja Evrope za energijom je uticala na povećanje uvoza južnoafričkog uglja, a pošiljke su preusmerene iz Azije.
Nakon što je Peking pojačao kontrolu nad cenama uglja, kako bi obuzdao rastuće troškove energenata i sirovina, trgovina kineskim fjučersima termalnog uglja skoro je stala.
