I pored toga što ima oko 4.500 MW u termoelektranama tj. stabilnim izvorima za proizvodnju električne energije, i oko 10.000 MW u varijabilnim OIE, a ukupan konzum je reda veličine, ili nešto veći od konzuma u Republici Srbiji. Danska ne uspeva uvek da zadovolji potrebe domaće potrošnje pa mora da uvozi električnu energiju.
Posle Nemačke Španija je u EU sinonim za korišćenje obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije. Španija ima više nego dovoljno instalisanih kapaciteta u stabilnim izvorima, koji svakog momenta mogu nadomestiti manjak u proizvodnji iz vetra i sunca, kako balansno tako i važnije, bilansno. Zato termokapaciteti u budućnosti treba da ostanu nezamenjiv deo elektroenergetskog sistema I u Srbiji u decenijama pred nama.
Termokapaciteti u budućnosti ostaju nezamenjiv deo elektroenergetskog sistema u decenijama pred nama. Termokapaciteti u strateškoj rezervi nacionalne bezbednosti predstavljaju koncept koji je zasigurno neophodan i nezaobilazan kako bi se delimična energetska tranzicija na varijabilne obnovljive izvore energije sprovela bez negativnog uticaja na sigurnost snabdevanja i stabilan rad sistema, odnosno kako bi se sačuvao integritet elektroenergetskog sistema i njegova osnovna funkcija kao činioca nacionalne bezbednosti.
Delimična tranzicija elektroenergetskog sistema na varijabilne OIE, ukoliko se pokaže kao neophodna, mora se izvršiti u strogo kontrolisanom procesu uz uvažavanje nacionalnih interesa i beskompromisnu zaštitu integriteta nacionalnog elektroenergetskog sistema, odnosno zaštitu sigurnog, pouzdanog i stabilnog snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne i pristupačne električne energije.
Ukoliko u nekom trenutku budemo morali da pređemo na zelenu energiju postojeće termokapacitete ne treba gasiti, nego konzervirati, kao što je to uradila i Nemačka, kaže Milan Jakovlјević, pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju Elektroprivrede Srbije ističući da je potrebno oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja. Taj novac je, po njegovim rečima, bio isplaniran u strategiji ali, nije na vreme investirano. Da jeste, danas ne bismo imali ove probleme.
Od ukupno planiranih proizvodnih kapaciteta električne energije u SAD koje treba po planu da prestanu sa radom ove godine, termoelektrane na ugalj će činiti oko 85 posto. Time će prirodni gas i obnovljivi izvori zauzeti veći udeo u snabdevanju, saopštila je u utorak američka Uprava za energetske informacije EIA.
Struja za građane neće poskupeti i biće je dovoljno. Svi proizvodni kapaciteti Elektroprivrede Srbije rade. Obezbeđene su dovoljne rezerve energenata, kaže v.d. direktora EPS Milorad Grčić ističući da je EPS, na početku energetske krize podneo inicijativu Ministarstvu rudarstva i energetike i Vladi Srbije da se termokapaciteti u Srbiji koji će se za dve do pet godina godina gasiti, proglase za stratešku državnu rezervu.
Cilj je da se termoelektrane, za čije se gašenje u Srbiji lobira, unaprede i sačuvaju, kako bi EPS nastavio da izvozi, a ne da uvozi i skupo plaća kilovate. Nije u interesu ni države niti EPS-a da njihovi rudari i radnici na kopovima udišu ugljenu prašinu ili ugljen-dioksid, već da dele sudbinu potrošača koji žele i tople stanove i čist vazduh.
Na praznik, koji se obeležava u znak sećanja na 1903. godinu i štrajkove u Senjskim rudnicima 6. avgust se obeležava kao Dan rudara. Po prvi put u Predsedništvu Srbije tim povodom je organizvan prijem za žene rudare, što je izazvalo i negativne komentare u javnosti. Sa svoje strane rudari su poručili da se nadaju novim investicijama, novim kolegama i većim platama a predsednik Aleksandar Vučić je obećao da će rudarstvo još da raste i obećao da se Srbija neće odreći svojih termokapaciteta.
