Predsednik SAD-a Džo Bajden bi danas trebao da objavi da Amerika stavlja na tržište poslednjih 15 miliona barela, što je rekordna količina puštanja iz američkih strateških rezervi nafte. Moguće je i veće „oslobađanje“ ako cene energije porastu.
Zbog Vladinih intervencija na tržištu goriva i energetske krize neminovno će doći do nestašice goriva, upozorili su mali distributeri goriva. Usled gubitaka koje trpe u poslovanju, jer su prisiljeni da prodaju gorivo s minusom, podigli su ustavnu tužbu kako bi zaštitili svoj kapital.
Evropska komisija predlaže hitnu intervenciju na evropskim energetskim tržištima kako bi se uhvatila u koštac sa nedavnim dramatičnim porastom cena. Prvi odgovor na borbu protiv visokih cena je smanjenje potražnje, dok se ostala rešenja odnose na ograničavanje prihoda visoko profitabilnih preduzeća koja proizvode električnu energiju, kao i na uzimanje solidarnog doprinosa od industrije fosilnih goriva.
Zima je kalendarski još daleko, ali poskupljenje gasa, koji je glavni energent za proizvodnju struje, je ovih dana dovelo do ekstremnog rasta cene električne energije zbog čega su sve su brojniji apeli da se ograniče cene gasa u celoj EU i da se ona formira odvojeno od cene električne energije. Stručnjaci smatraju da je moguće da se cene enegenata ograniče, ali ukazuju da bi njihovo “zamrzavanje” moglo dodatno da produbi energetsku krizu.
Da li su i u kojoj meri naftne rezerve „čuvari mira”, kada je reč o snabdevanju energentima i pripremi za narednu zimu? Sa kakvim se bojaznima oglašavaju naftne kompanije i šta kažu zvaničnici na to? U jednom se skoro svi slažu – nestabilnost na tržištu će trajati, sve dok bude trajao rat u Ukrajini.
Trostruko veća ulaganja ukazuju na stabilne Inine rezultate za prvo tromjesečje. Prihodi od istraživanja i proizvodnje nafte i gasa i EBITDA više su nego udvostručeni, čime je postignut kompenzujući efekat očekivanog prirodnog pada proizvodnje. Neto dobit iznosi skoro 600 miliona kuna.
Ratni sukobi u Ukrajini izazvali su velike poremećaj na svetakom tržištu energenata, što je, između ostalog, podstaklo i izuzetno veliku potražnju za ugljem iz bosansko-hercegovačkih rudnika, dok su talasi poskupljenja uslovili povećanje cena ovog proizvoda. U cilju realizacije Elektroenergetskog bilansa u 2022. godini, odlukom Vlade Federacije, Elektroprivreda BiH je zadužena da nabavi dodatnih 980.000 tona uglja.
