ugljen-dioksid

Ugljen-dioksid, poslovni partner za unosan biznis

Sve prisutnija trgovina pravima na emisije ugljen dioksida zasniva se na limitima, koji kumulativno rezultiraju maksimalnim emisijama na nivou države i koje određuju vlade. Kompanije koje emituju manje od pripadajućeg limita, višak prodaju onima koje svoj limit premašuju. U EU količina ugljeničnih kredita predstavlja rezultat maksimalne količine emisija na nivou EU koju je odredila Evropska komisija, raspodeljene po članicama.

Čitaj Još »

Gvozdeni zakon električne energije: Nemačka ponovo otvara pet elektrana na lignit

Ponovo možemo videti gvozdeni zakon električne energije, ovog puta u Nemačkoj. Prošle nedelje, nemački kancelar Olaf Šolc je najavio da će pet elektrana na lignit biti ponovo otvoreno, iako sagorevanje lignita za proizvodnju električne energije emituje više ugljen-dioksida nego bilo koji drugi oblik proizvodnje električne energije. Nemačka će takođe produžiti radni vek svoje tri nuklearne elektrane.

Čitaj Još »

Može li ugalj da postane zeleno gorivo?

U svetu postoji više zanimljivih inicijativa da ugalj nastavi da se koristi, ali kao zeleni energent. Japanska firma Osaki KulGen je dovršila integraciju postrojenja sa gorivnim ćelijama sa čvrstim oksidom (SOFC) snage 1,2 MW i u aprilu ove godine započela je ispitivanja. Treća faza uključuje izgradnju postrojenja za utečnjavanje CO2. Inovacije dolaze i iz Sjedinjenih Američkih Država.

Čitaj Još »

Prekomerni CO2 u prtljažniku privatnog aviona

Slavne ličnosti, njih desetak, svojim privatnim letilicama ispustile su, u proseku, 3376,64 tona CO2 u pet meseci 2022. godine, što je 482,37 puta više od godišnje emisije CO2 prosečne osobe. Avion Tejlor Svift identifikovan je kao najveći „slavni“ emiter CO2 u ovoj godini, ostvarivši 170 letova od januara, s ukupnim emisijama ugljen-dioksida od preko 8293 metričke tone.

Čitaj Još »

Neuspešni projekti hvatanja ugljenika brojniji od uspešnih

Analiza 55% svetskih projekata hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) pokazala je poražavajuće rezultate. CCS tehnologija postoji već 50 godina i mnogi projekti su propali i nastavljaju da propadaju, sa samo nekolicinom operativnih. IEA je naglasila da je potrebno povećanje kapaciteta na 1,6 milijardi tona zbrinutog ugljen-doksida do 2030, kako bi se svet našao putu dostizanja globalnog „neto-nultog scenarija“ do 2050.

Čitaj Još »

Zagađenje atmosfere pod uticajem raketnih motora

Iako je došlo do porasta svemirskog transporta po nižoj ceni, ono što je svakako zanemareno je, njegov uticaj na atmosferu. Emisije raketnog pogona, nastale tokom komercijalnih svemirskih letova, stvaraju značajne promene zagrevanja i sastava komponenti u atmosferi. Česta lansiranja raketa u budućnosti bi mogla da imaju značajan kumulativni efekat na klimu na Zemlji, poručuju istraživači.

Čitaj Još »

Kakva je veza između ledenih doba, ugljen-dioksida i Milankovićevih ciklusa?

Teoriju koja daje naučno objašnjenje smena hladnih i toplih perioda postavio je Milutin Milanković dvadesetih godina prošloga veka. U kakvoj su vezi Milankovićevi ciklusi, ledena doba i ugljen-dioksid? Koja je razlika između prirodnih klimatskih promena i globalnog zagrevanja koje sada pogađa planetu? Profesor Vladimir Đorđević pruža odgovore na ova pitanja.

Čitaj Još »

Nova strategija za smajenje ugljen-dioksida

Nova studija pokazuje da bi dodavanje kamene prašine na poljoprivredno zemljište godišnje moglo da ukloni između 6 i 30 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere. Primena bi mogla biti jednostavna jer pristup koristi postojeću infrastrukturu i ima niže troškove uklanjanja ugljen-dioksida od drugih strategija.

Čitaj Još »
Klimatske promene utiču na ponašanje životinja

Naučnici su nam upravo rekli kako da rešimo klimatsku krizu – da li će svet poslušati?

Novi izveštaj Međudržavnog panela o klimatskim promenama nudi ne samo nadu, već i praktična rešenja. Svaka vlada se sada slaže da je klimatska kriza vođena načinom na koji svetski bogataši – što uključuje veliki deo stanovništva Velike Britanije – trenutno žive, konzumiraju i ulažu. Sveobuhvatno rešenje za energetske potrebe je da elektrifikujemo sve što možemo, od grejanja zgrada do transporta, i napajamo sve koristeći čiste obnovljive izvore energije i skladištenje.

Čitaj Još »
Nuklearni reaktor

Nuklearna energija može biti ključna za postizanje neto-nule

Prema novom istraživanju, proizvodnja nuklearne energije može da igra ključnu ulogu kako bi svet do sredine ovog veka stigao do nulte emisije ugljenika, posebno u zemljama sa malim resursima vetra. Međutim, kada bi tehnologije skladištenja energije postale jeftinije, onda bi vetar i solarna energija, potencijalno, mogli da budu najjeftiniji put do neto-nule, kažu instraživači.

Čitaj Još »
Logo

Newsletter

Najnovije Vesti

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.