Sada je apsolutno došlo je do minut do 12 kada moramo da se pozabavimo energetskim sistemom, i moramo da nastavimo da se bavimo pitanjem energetske efikasnosti, izjavila je ministarska Rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Energetska efikasnost predstavlja izvor električne energije.
Lobisti globalnog zagrevanja su uspeli da navedu veliki deo sveta da je najbolje za čovečanstvo da eliminiše ugljovodonike, uključujući naftu, prirodni gas, ugalj, pa čak i struju iz nuklearnih postojenja koja „ne emituju ugljenik” do 2050. godine. Svetski ekonomski forum trenutno promoviše Veliki reset svetske ekonomije. To je nacrt za globalni tehnokratski totalitarni korporativizam, onaj koji obećava ogromnu nezaposlenost, deindustrijalizaciju i ekonomski kolaps po planu. Pandemija koronavirusa je pogodno postavila scenu za Veliki reset i Agendu UN 2030 Neto nulte emisije ugljenika.
Energetski institut Hrvoje Požar (EIHP) pripremiće studiju za Fortenovu grupu, koja će obuhvatiti proračun emisija gasova staklene bašte iz opsega 1, 2 i 3, sa ciljem sistematskog rada Grupe na njihovom smanjenju. Projekat će se odvijati u nekoliko faza – od proračuna emisija i prikaza rezultata u skladu s GHG protokolom i ISO 14064-1 normom, do analize uslova za postizanje ugljenične neutralnosti.
Vlada Slovenije je u aktuelni Plan razvojnih programa 2022-2025. uvrstila i projekat bespovratnih novčanih podsticaja građanima za izgradnju zgrada sa skoro nultom potrošnjom energije. Finansiranje je planirano do kraja 2023. godine ili do utroška sredstava.
Poslanici EU su glasali za zakon koji zabranjuje prodaju automobila koji sagorevaju dizel i benzin, kao i kombija posle 2035. godine. Smatraju da ih to dovodi korak bliže svom cilju smanjenja emisija CO2. Velika Britanija koja nije više članica EU je još ambicioznija, postavljajući isti cilj za 2030. godinu. Sa druge strane, Evropsko udruženje proizvođača automobila je saopštilo da je „zabrinuto što su poslanici Evropskog parlamenta glasali za tako rigorozan i isključiv zakon.”
Nakon što su brojne organizacije u Švedskoj pokrenule kampanju za proširenu ekološku odgovornost, Švedska je došla na ideju da obračuna emisije zasnovane na potrošnji, koje će uključiti i emisije koje potiču od proizvoda koji se uvoze, takozvane prekogranične emisije. U studiji, istraživači tvrde da je promena ponašanja potrošača jedini način da se ispoštuje Pariski sporazum.
Kina je prošle godine zabeležila visok izvoz fotonaponskih proizvoda dok je svet radio na tome kako da se nosi sa klimatskim izazovima. Kina ima cilj da obnovljiva energija čini 80 posto njenog ukupnog energetskog miksa do 2060. godine, a da kapacitet za proizvodnju iz sunca i vetra ove zemlje do 2030. godine dostigne 1.200 GW.
Visoki zvaničnik Evropske komisije je insistirao na prenošenju „poruke smirenosti“, pošto su cene CO2 po prvi put porasle iznad praga od 60 evra na tržištu ugljenika u EU. Ovim je postavljen novi rekord na EU ETS tržištu ugljenika. To je imalo snažan uticaj na cene električne energije, koje su, takođe, dostigle rekordne vrednosti, dostigavši 140 evra po MWh u trgovanju u sredu (1. septembra). Države članice su izrazile zabrninutost zbog prebrzog rasta cena ugljenika.
Iako je 2020. globalna potražnja za ugljem opala za 4% krajem godine je porasla i premašila nivo pre pandemije virusa korona. Potrošnja uglja u jugoistočnoj Aziji premašila je potrošnju Evropske unije i uskoro će nadmašiti potrošnju Sjedinjenih Američkih Država. Najveći uticaj na globalne trendove uglja sada ima Azija, saopštila je IEA.
Snažan rast potražnje za električnom energijom u Kini iziskivao je širenje proizvodnje iz obnovljivih, ali i iz neobnovljivih izvora energije. Proizvodnja struje sagorevanjem uglja u Kini je porasla za 1,7 posto u 2020. godini, dok je u svim ostalim zemljama G-20 pala ili ostala nepromenjena. Kina se ove zime, čak, suočila sa nestašicom uglja, a neki regioni ograničavali su upotrebu električne energije.
