Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU porasla je devet odsto u odnosu na prethodni kvartal, ali je i dalje 14% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Troškovi Mehanizma za prekogranično prilagođavanje cena emisije ugljenika (CBAM), uz druge tržišne faktore, utiču na prekograničnu trgovinu i integraciju energetskih tržišta.
Paket od deset dokumenata pruža praktične smernice za kompanije izvan EU u vezi sa praćenjem, obračunom i izveštavanjem o emisijama u okviru konačnog perioda CBAM-a. Četiri opšta dokumenta i šest sektorskih vodiča pokrivaju cement, vodonik, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum i električnu energiju, uz fokus na pripremu podataka za verifikaciju.
Na sastanku ministara spoljnih poslova grupe Prijatelji Zapadnog Balkana zajedničko delovanje u oblasti integracije tržišta, CBAM-a i tržišta ugljenika označeno je kao ključno za dekarbonizovanu budućnost regiona.
Teme konferencije:
• Koliko će koštati i ko sve plaća taksu primenom CBAM mehanizma?
• Šta donose domaći zakoni o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i na emisije gasova sa efektom staklene bašte?
Održana je prva javna rasprava o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Po jedinici BDP-a, srpska ekonomija je među najvećim emiterima u Evropi, što ukazuje na hitnu potrebu za prelazak na čiste izvore energije. Ekonomski rast ne mora da znači veće emisije, već zavisi od razvoja. Zelena tranzicija postaje obaveza zbog ekoloških, ekonomskih i političkih pritisaka iz Evrope.
Svet stvara preko dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, a prema Svetskoj banci, očekuje se da će ova brojka porasti na 3,4 milijarde tona do 2050. godine. U Srbiji je tokom proteklog meseca zabeležen porast broja požara na deponijama, a od početka godine registrovano je više od 1.000 incidenata ove vrste. Reciklaža, ponovna namena i sistemi za pretvaranje otpada u energiju mogu pokrenuti ekonomski rast, stvoriti radna mesta i smanjiti troškove povezane sa deponijama i čišćenjem životne sredine.
Evropska komisija, najavom regulatornog paketa za transport CO2, šalje snažan signal industriji o strateškoj važnosti dekarbonizacije. Ključno je da taj okvir donese dugoročnu viziju i efikasne podsticaje za izgradnju infrastrukture za transport CO2 širom kontinenta. Procene pokazuju da će Evropi do 2050. godine biti potrebna mreža cevovoda dužine do 19.000 kilometara, što zahteva investicije između 9,3 i 23,1 milijarde evra.
Tržišta ugljenika nisu čarobni štapić, ali su provereni alat u sistemu klimatske politike. Kada su ulozi visoki, nijedan kredibilan alat ne bi trebalo da bude ostavljen na polici. Kako EU balansira neto nultu emisiju sa energetskom bezbednošću, konkurentnošću, rastom i odbranom, tako se tržište ugljenika ponovo pojavljuje kao legitiman stub njene klimatske politike. Pri tom, nije reč o jedinom preostalom rešenju, već o pokretaču finansija, inovacija i globalne saradnje.
EU mora biti pragmatična kada osmišljava načine da ispuni svoje samonametnute klimatske ciljeve, čak i ako to znači preusmeravanje aktivnosti na zemlje u razvoju ili prilagođavanje već usvojenih zakona, izjavio je komesar za klimu Vopke Hekstra, opisujući EU agendu za dekarbonizaciju kao kombinaciju klimatske strategije, strategije konkurentnosti i strategije energetske nezavisnosti.
Biogoriva imaju ogroman, ali nedovoljno iskorišćen potencijal – mogu da zadovolje 25% svetske potražnje za gasom, doprinoseći energetskoj bezbednosti, ekonomiji i ekologiji, posebno u zemljama u razvoju. Međutim, biogas i biometan i dalje igraju relativno malu ulogu u globalnom energetskom miksu. Iako osnovne tehnologije postoje već godinama, troškovi proizvodnje biometana ostaju znatno iznad troškova prirodnog gasa na mnogim tržištima.
Sposobnost prenosa atoma vodonika iz metala u druge materijale dovela bi do toga da energetski sistemi jeftinije skladište vodonik na nižim temperaturama i pritiscima. To bi moglo da rezultira efikasnijim i bezbednijim tehnologijama skladištenja vodonika i gorivnim ćelijama većih performansi. Međutim, dugi niz godina efekat prelivanja bio je zaglavljen u teoriji i kontroverzama, a naučnici nisu mogli da ga posmatraju i potvrde u stvarnosti.
