Naučnici su došli na ideju da naprave konstruktivno drvo koje će zadržavati ugljen-dioksid zahvaljujući procesu koji će ga istovremeno ojačati i dobiti novu snagu.
Naftne kompanije ulažu oko 6,5 milijardi evra u takozvani „niskougljenični” plavi vodonik, kako bi očistile svoje proizvodne procese. To je dvostruko više od ulaganja u proizvodnju zelenog vodonika i e-goriva, koji bi mogli da se koriste za čišćenje u sektoru vazduhoplovstva i brodarstva, pokazuju nedavne studije.
Stalan tok finansija za pokretanje energetske tranzicije važniji je nego ikad za prevazilaženje verovatno najveće energetske krize od 1970-ih. Energetske kompanije ne mogu da podrže neto nulte ciljeve emisije bez mnogo veće finansijske podrške, posebno od industrija koje eksploatišu naftu i gas.
Trgovina štetnim gasovima, inicijativa koja se čula na sednici Veća ministara Bosne i Hercegovine, prisutna je u više od 40 država, dok je kineski sistem trgovine ugljenikom najveći na svetu. Pored ekoloških efekata, trgovina ugljenikom znači i prihode za državu, koji se mogu koristiti za održiv razvoj i snižavanje poreskog opterećenja.
Lobisti globalnog zagrevanja su uspeli da navedu veliki deo sveta da je najbolje za čovečanstvo da eliminiše ugljovodonike, uključujući naftu, prirodni gas, ugalj, pa čak i struju iz nuklearnih postojenja koja „ne emituju ugljenik” do 2050. godine. Svetski ekonomski forum trenutno promoviše Veliki reset svetske ekonomije. To je nacrt za globalni tehnokratski totalitarni korporativizam, onaj koji obećava ogromnu nezaposlenost, deindustrijalizaciju i ekonomski kolaps po planu. Pandemija koronavirusa je pogodno postavila scenu za Veliki reset i Agendu UN 2030 Neto nulte emisije ugljenika.
Duže od dve nedelje su trajali pregovori na samitu UN, COP 27 u Egiptu. Konačno je dogovoreno stvaranje sporazuma kojim će se bogate države, koje su se obogatile zahvaljujući industrijalizaciji i fosilnom gorivima, odužiti siromašnijim državama koje sad trpe posledice. Očekuju se reforme globalne finansijske arhitekture i tržišta ugljenika. Sporazum iz Šarm el Šeika nije uspeo da podigne ambicije za smanjenje emisija, a da li će u tome uspeti sledeći COP28, s obzirom da će se održati u naftom i gasnom gigantu, UAE?
Promena temperature za jedan stepen može imati katastrofalne posledice, kako na biljni tako i na životinjski svet. Ono što sve više doprinosi promeni temperature je smanjenje broja drveća. Pluća sveta su Amazonske i Sibirske šume. Izumiranjem šuma se doprinosi većim emisijama gasova staklene bašte.
U svetu postoji više zanimljivih inicijativa da ugalj nastavi da se koristi, ali kao zeleni energent. Japanska firma Osaki KulGen je dovršila integraciju postrojenja sa gorivnim ćelijama sa čvrstim oksidom (SOFC) snage 1,2 MW i u aprilu ove godine započela je ispitivanja. Treća faza uključuje izgradnju postrojenja za utečnjavanje CO2. Inovacije dolaze i iz Sjedinjenih Američkih Država.
Slavne ličnosti, njih desetak, svojim privatnim letilicama ispustile su, u proseku, 3376,64 tona CO2 u pet meseci 2022. godine, što je 482,37 puta više od godišnje emisije CO2 prosečne osobe. Avion Tejlor Svift identifikovan je kao najveći „slavni“ emiter CO2 u ovoj godini, ostvarivši 170 letova od januara, s ukupnim emisijama ugljen-dioksida od preko 8293 metričke tone.
Čista goriva će, kako se očekuje, biti od vitalnog značaja u energetskoj tranziciji. Da bi se pojasnilo kako da u tom procesu termoelektrane na gas zadrže važnu ulogu, – neophodno je da se duboko zaroni u vodonik, njegove derivate i biogoriva.
