Nemačka energetska kompanija RWE u saradnji sa holandsko-norveškom firmom SolarDack razvija svoj prvi pilot projekat plutajućeg solarnog parka na Severnom moru. Dugoročni cilj saradnje je da se SolarDuck-ova tehnologija koristi u većem demonstracionom projektu na vetroparku Hollandse Kust West na moru, za koji RWE trenutno raspisuje tender.
Zajedno, pet glavnih obnovljivih izvora energije zajedno su imali udeo od 28% globalne proizvodnje električne energije u 2021. IEA predviđa da će do 2026. godine globalni kapacitet obnovljive električne energije porasti za 60% sa nivoa iz 2020. godine. Međutim, uprkos rastu obnovljivih izvora energije, fosilna goriva i dalje dominiraju na globalnom energetskom tržištu.
Prema novom istraživanju, proizvodnja nuklearne energije može da igra ključnu ulogu kako bi svet do sredine ovog veka stigao do nulte emisije ugljenika, posebno u zemljama sa malim resursima vetra. Međutim, kada bi tehnologije skladištenja energije postale jeftinije, onda bi vetar i solarna energija, potencijalno, mogli da budu najjeftiniji put do neto-nule, kažu instraživači.
Tokom narednih deset godina Slovenija planira, slovom i brojem, dodatnih 0 MW iz vetra i 0 MW iz solara na prenosnom sistemu, odnosno ne planira uopšte instalaciju velikih varijabilnih centralizovanih OIE iz vetra i solara. Takođe, ne planiraju varijabilne OIE uopšte na prenosom sistemu. Kreatori naše energetske politike bi trebalo da se zamisle i iskoriste slovenački model kao odličan primer nacionalno orjentisanog pristupa dekarbonizaciji, posebno u sektoru elektroenergetike.
SAD mogu da dođu do 100% čiste energije pomoću vetra, vode, sunca i nulte nuklearne energije, kaže Mark Džejkobson, profesor sa Stanforda, tvrdeći da ima rešenje kaje obezbeđuje da se u naredne dve decenije pređe na proizvodnju elektrčne energije iz potpuno obnovljivih izvora, a da se pri tom ne izgubi pouzdanost i stabilnost elektro mreže.
Rast potražnje za ugljem u Indiji prati rastuću potražnju za električnom energijom. Porast potražnje za ugljovodonicima za proizvodnju još jednom dokazuje da je električna energija najvažniji i najbrže rastući oblik energije na svetu. Gvozdeni zakon električne energije kaže: „Ljudi, preduzeća i zemlje će učiniti sve što moraju da dobiju potrebnu električnu energiju,“ i „kada su primorani da biraju između prljave struje i da nemaju električnu energiju, ljudi će svaki put izabrati prljavu električnu energiju”.
Idealan, domaćinski spoj bi glasio ovako: veliki centralizovani kontrolabilni kapaciteti za proizvodnju električne energije i toplote: termoelektrane, hidroelektrane i toplane, koje funkcionišu kao komunalni servis stanovništva u vlasništvu i pod kontrolom države, i po mogućstvu bazirane maksimalno na domaćim energetskim resursima, kao i visoko distribuirana proizvodnja električne i toplotne energije iz Sunca i vetra, idealno u vlasništvu sopstvenog stanovništva.
Kako će energetski bum uticati na buduće energetske politike i dalje sprovođenje energetske tranzicije, ali i sprovođenje planova za sprečavanje klimatskih promena, u EU ali i kod nas u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Željkom Markovićem, liderom za energiju i resurse (Energy & Resources Leader) u Deloitte Serbia.
Pitanje je zašto bismo danas svi morali podjedako da plaćamo ceh za sve do sada učinjeno, kada je reč o eksploataciji prirodnih resursa i ugrožavanja klimatskog poretka. Velike ekonomije, bivše kolonijalne sile, trebalo bi da podnesu najveći teret u pravednoj tranziciji. Sačuvati nacionalni elektroenergetski sistem i nezavisnost na polju elektroenergetike, korišćenjem sopstvenih prirodnih resursa, a pod kontrolom nacionalnih kompanija, jeste generacijsko pitanje današnjice.
Dok se u Nemačkoj povećava proizvodnja uglja, u Srbiji se lobira za zelene kilovate. Korišćenjem sopstvenih resursa ostvarujemo energetsku nezavisnost i niže cene energije, jer na kraju sve pogodnosti zelenih kilovata plaćaju potrošači. Bez termoelektrana na ugalj postajemo i energetski i tehnološki zavisni, jer sunce i vetar ne mogu biti nosioci bazne energije.
