Energetske kompanije dogovorile su prenos Shellovog poslovanja u oblasti kopnenih obnovljivih izvora energije u nekoliko evropskih zemalja. TotalEnergies preuzima projekte solarne i vetroenergije, kao i skladištenja baterija ukupnog kapaciteta četiri gigavata, dok Shell preusmerava ulaganja na druge energetske oblasti.
Obnovljivi izvori obezbedili su 45,5% električne energije EU u prvom kvartalu 2026, više nego godinu ranije (42,7%). Vetar je bio vodeći izvor, ispred hidro i solarne energije. Najveći udeo obnovljive električne energije zabeležen je u Danskoj, Portugalu i Litvaniji, a najmanji u Češkoj, Malti i Slovačkoj.
Povodom Svetskog dana vetra, Srbija raspolaže sa 824,2 MW kapaciteta u 13 vetroelektrana i približava se granici od 1 GW. Iako nove regulatorne mere usporavaju razvoj projekata, globalno i evropsko tržište vetroenergije beleže rekordni rast, uz snažnu ekspanziju offshore vetroparkova i sve veći udeo obnovljivih izvora energije.
Ulaganje od 2 biliona dolara u solarnu i vetroenergetiku donelo je skupu struju, nestabilnu mrežu i gotovo nikakvo smanjenje emisija. Da je taj novac otišao u nuklearnu ili gasnu energetiku, svet bi danas imao pouzdaniju, jeftiniju struju i stvarno manje ugljenika — umesto računa od 40 biliona dolara izgubljenog ekonomskog rasta.
Evropa beleži snažan rast vetroenergije sa 304 GW instalisanih kapaciteta i 19% udela u potrošnji struje. Region zaostaje, ali napreduje uz prednjačenje Hrvatske i Srbije. Investicije rastu, a projekcije do 2030. ukazuju na dalje širenje kapaciteta i ubrzanje energetske tranzicije.
Prema izveštaju WindEurope, Evropa je u 2025. godini instalirala 19,1 GW novih vetroelektrana, čime je ukupna instalisana snaga dostigla 304 GW. Najviše kapaciteta izgradile su Nemačka i Turska. Do 2030. planira se izgradnja dodatnih 151 GW, ali razvoj sektora otežavaju mrežna ograničenja, spora elektrifikacija i regulatorna neizvesnost.
Među zemljama EU, Danska je imala najveći udeo obnovljivih izvora u svojoj neto proizvodnji električne energije sa 88,8%, oslanjajući se prvenstveno na snagu vetra. Portugal je zauzeo drugo mesto sa 87,4%, kombinacijom energije vetra i hidroelektrana, dok je Hrvatska bila treća sa 73,8%, pretežno koristeći hidroenergiju. S druge strane, najmanji udeo obnovljivih izvora zabeležen je na Malti (15,1%), u Češkoj (17,5%) i na Kipru (24,1%), gde se energetski sektor i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva.
Pretpostavlja se da će se ogromne stope rasta koje su obeležile energetsku tranziciju u Brazilu, najvećem tržištu u regionu, uskoro ohladiti. I vetroelektrane i solarni projekti suočavaju se sa prevelikom zalihama energije, uskim grlima u prenosu i ozbiljnim ograničenjima. Brazilska mala solarna energija u procvatu, odgovorna za većinu ulaganja u čistu energiju u Latinskoj Americi, takođe se suočava sa preprekama povezanim sa rastućim tarifama za prenos, poteškoćama u dobijanju dozvola od distributera energije, konkurencijom sa veleprodajnim tržištem i uvoznim porezima na module.
Izveštaj o napretku ka ciljevima COP28 naglašava potrebu za utrostručenjem globalnih kapaciteta obnovljive energije do 11,2 TW do 2030. godine, što zahteva godišnji rast od 1,044 GW i investicije od 1,5 biliona USD. Iako su ulaganja u solarnu energiju na dobrom putu, druge tehnologije su potcenjene. Geografski, 85% kapaciteta je u Aziji, Evropi i SAD, dok Afrika ima samo 1,6%. Izveštaj poziva na aktivno učešće država u smanjenju emisija i postizanju klimatskih ciljeva.
Možda najveći problem na koji ukazuju investitori u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Hrvatskoj jeste pitanje svrhe te proizvodnje jer zelena tranzicija ne može biti sama sebi ili političkim stremljenjima svrha. Naime, već dugi niz godina ulaganja u elektroenergetsku infrastrukturu su vrlo slabašna i ne prate želje za udvostručenjem proizvodnje električne energije. Veliki industrijski potrošači u SAD-u sve više razmišljaju o povratku na gas kao tranzicioni energent, u Hrvatskoj je privremeni ili srednjoročan prelazak nekih elektrana na gas vrlo moguć.
Kopneni vetroparkovi igraju važnu ulogu u enegetskoj traziciji Nemačke, ali u prvom polugodištu razvoj tog izvora energije je pomalo posustao.
Evropska komisija i Evropska investiciona banka već sprovode svoj deo paketa, ali veći deo mera leži na nacionalnim vladama. Reč je o 15 hitnih mera za jačanje konkurentnosti evropske industrije vetra. Široka podrška pokazuje da su vlade shvatile stratešku vrednost vetroenergije koja se proizvodi u Evropi. Sada je 26 zemalja (bez Mađarske) odlučilo da podrži povelju koju je potpisalo i više od 300 kompanija iz sektora vetroenergije.
