Kroz dijalog predstavnika struke, privrede i vlasti zemalja Zapadnog Balkana pokušaćemo da na II Međunarodnoj stručnoj konferenciji: „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” pomognemo u iznalaženju puta za efikasnu, održivu tranziciju, koja će biti zamajac ekonomskog razvoja.
Mnoge zemlje jugoistočne Evrope došle su u fazu kada, zbog prevelike zavisnosti ili nedovoljnog ekonomskog potencijala, novi hidroenergetski kapaciteti neće doprineti njihovoj energetskoj sigurnosti. Preporučuju se ulaganja niskog rizika koja mogu pomoći regionu da pređe na zeleniji, socijalno i ekonomski održiv energetski sistem, navodi se u analizi „Zašto je hidroenergija u jugoistočnoj Evropi rizična investicija“.
U novoj analizi grčke neprofitne organizacije navodi se da je za Zapadni Balkan od najveće važnosti da što pre dobije fond za pravdenu tranziciju na zelenu ekonomiju sa fosilnog goriva. Podrška regionima u kojima se proizvodi ugalj na Zapadnom Balkanu treba da bude prioritet. Zagađenje vazduha zbog upotrebe uglja u regionu ne utiče samo na šestorku sa Zapadnog Balkana, već i na članice EU.
Evroposlanici predvođeni Violom fon Kramon su otpočeli lov na veštice – termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu. Iza satanizacije proizvodnje struje iz uglja krije se težnja za neokolonizacijom elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana, što bi u teoriji savremenog ratovanja moglo da se nazove specijalnim, hibridnim, odnosno psihološkim ratom.
Srbija je na putu donošenja nove Strategije razvoja energetike, ali pre svega Nacionalnog klimatskog i energetskog plana, kao i dinamičkog plana eksploatacije uglja, jer će pre toga biti uslovljena Strategijom za klimu i energiju, koja je prema međunarodnim ugovorima obavezna da usvoji, poštujući i regionalnu politiku u ovoj oblasti. Sigurna sam da će Srbija naći snage da usvoji „srpski plan OIE i strategiju energetike RS“ u odnosu na Zelenu agendu, na ekonomski održiv način a u skladu sa interesima naših građana, navela je dr Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog Foruma za energetsku politiku Srbije u svom izlaganju na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”.
Po sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi da je energetska politika Brisela bila neuspešna. EU će ispraviti greške koje je napravila, jer ima dovoljno novca. Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da izbegnu energetsku tranziciju, već je u pitanju samo dinamika, odnosno brzina promene. Brza zelena tranzicija ugrožava energetsku nezavisnost Srbije. Srbija je mala i nema pravo na greške, rekao je Dragan Vlaisavljević izvršni direktor za trgovinu električnome energijom u EPS-u na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”.
Video snimci sa konferencije održane 30. septembra 2021. na temu Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana.
Naredne godine treba da počne izgradnja regionalne deponije u Vranju. Ovo je jedan od projekata izgradnje komunalne infrastrukture u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom koje Vlada Srbije sprovodi u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KFV.
Važno je napomenuti da je dosadašnja praksa tranzicionih procesa, kakav je ovaj proces zelene energije, bila praćeni manipulacijama i mahinacijama. Epilog je bio jednostavan, koncetracija veće moći u rukama nekolicine ljudi ili kompanija, posed tehnologije i znanja, uz nedovoljno ispunjena očekivanja i slabije rezultate od planiranih.
Srbija i zemlje ZB mogu uspešno da prate EU u energetskoj tranziciji i izađu iz ovog procesa kao dobitnici ukoliko se uvaže različite startne pozicije, postave realni ciljevi i dinamika i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU, rekla je ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović na onlajn forumu EZ Pravedna tranzicija.
