Crna Gora uvodi stroga EU pravila za energetsku efikasnost zgrada. Nove javne zgrade od 2028, a sve ostale od 2030. moraće da budu bez emisije i fosilnih goriva. Uvode se obavezni solarni paneli, punjači za električna vozila i obnova javnih objekata, uz posebnu podršku domaćinstvima sa niskim prihodima.
Energetska efikasnost ne znači odricanje od komfora, već njegovo postizanje uz manju potrošnju energije. Nema energetske efikasnosti bez energetskih pregleda koje sprovode kvalifikovani energetski savetnici. A sistemska rešenja su ona rešenja koja će nas dovesti do stvarne uštede energije. Srbija sa uspostavljenim sistemom energetskog menadžmenta ima uslove da ispuni evropske direktive i ostvari značajne uštede – da poveća energetsku efikasnost, poručeno je sa stručne radionice i prezentacije projekta „Unapređenje sistema energetskog menadžmenta radi povećanja investicija u energetsku efikasnost javnih zgrada u Srbiji“ na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koju je organizovala redakcija Energije Balkana.
U Pokrajinskom sekretarijatu potpisani su ugovori sa izvođačima i nadzorom za projekat energetske efikasnosti javnih zgrada u Vojvodini. Radove izvodi konzorcijum domaćih firmi, a finansiranje obezbeđuju EBRD i partneri kroz kredit od 12 miliona evra, uz dodatne grantove EU i SIDA.
Nakon završetka radova, kako je rekla ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović, očekuje se da će se ostvariti uštede u potrošnji energije veće od 40 odsto, što direktno znači niže račune za grejanje, bolji komfor i smanjenje emisija ugljen-dioksida za preko 20.000 tona godišnje.
Naučnici iz Singapura razvili su biorazgradive „gljivične“ pločice od micelijuma bukovače, bambusa i ovsenih pahuljica, koje hlade zgrade imitirajući kožu slona. Pločice su izdržljive, ekološke i efikasne u izolaciji, ali im spor rast otežava komercijalizaciju.
Počinju energetski pregledi stambenih zgrada u 14 gradova i opština u Srbiji, kojim će biti energetski sanirano oko 1,4 miliona kvadratnih metara stambenog prostora. Program predviđa da se bespovratnim sredstvima finansiraju energetski pregledi stambenih zajednica, izrada eleborata energetskih pregleda i odgovarajućih studija, kao i 50% vrednosti investicija. Potpisivanje prvih ugovora sa građanima očekuje se tokom 2025. godine.
Sve novije zgrade izgrađene od 2012. godine imaju energetske pasoše. U Centralni registar energetskih pasoša do 8. marta ove godine uneto je 15.000 takvih sertifikata. Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, međutim, kolika je zainteresovanost za povećanje energetske efikasnosti?
Standard Evropske unije za skoro nultu potrošnju energije u zgradama prvi put će biti uveden u Srbiji. Projekat „Energetska efikasnost u zgradama javne uprave u Srbiji“ doprineće obnovi i obezbeđivanju održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energijom odabranih javnih zgrada na teritoriji naše države. Evropska unija i Nemačka razvojna banka (KfW) obezbeđuju finansiranje u iznosu od 77,68 miliona evra.
Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je u saradnji sa EBRD Javni ESCO projekat, čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama priključenim na sisteme daljinskog grejanja i prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije. O tome da će se tako smanjiti i potrošnja električne energije za grejanje biće reči na MSK „Značaj energetske efikasnosti na smanjenje potrošnje električne energije“, koju organizuje Energija Balkana u saradnji sa EPS-om.
Uprkos zvaničnim poricanjima, moguće je da je zemljotres u Turskoj doneo sa sobom još jednu smrtonosnu pretnju po zdravlje. Istraga DW otkrila je, naime, da u ruševinama ima otrovnog azbesta.
Sve zgrade sagrađene pre 30 godina su uglavnom energetski neefikasne. Građani i zajednice se bore zbog visokih rčuna za energiju, lošeg životnog komfora, ozbiljnog zagađenja vazduha i zavisnosti od fosilnih goriva iznad proseka EU. Lideri se obavezuju na zajednički napor i rad i preduzimaju sistemske i efikasne korake da podstaknu renoviranja zgrada i poboljšanje energetske efikasnosti.
Evropska unija trenutno revidira svoj zakon o zelenim zgradama, i velika većina evropskih zgrada ima energetsku ocenu A, a stambene zgrade moraju da postignu energetsk rejting D do 2033. godine. Ovo će zavisiti od zemalja članica i njihovog nacionalnog plana renoviranja zgrada.
