Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Takse na CO2 plaćaće i brodarski sektor

Evropska komisije predložiće sredinom meseca najveću reorganizaciju svog sistema trgovine emisijama (ETS) od kako je politika pokrenuta 2005. ETS primorava elektrane, fabrike i aviokompanije da kupuju dozvole za CO2, stvarajući finansijski podsticaj za manje zagađivanje. Brodarstvo, grejanje i automobili biće u fokusu prilikom reorganizacije tržišta ugljenika u EU.

Izvršni direktor Evropska komisije predložiće sredinom meseca najveću reorganizaciju svog sistema trgovine emisijama (ETS) od kako je politika pokrenuta 2005. ETS primorava elektrane, fabrike i aviokompanije, koje vode evropske letove da kupuju dozvole za CO2, stvarajući finansijski podsticaj za manje zagađivanje.

Reforme su deo paketa politika EU, koje će Brisel predložiti 14. jula, jer nastoji da ispuni cilj EU da smanji emisije za 55% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine. Većina politika EU je pravljena uskladu sa starim klimatskim ciljevima i treba ih ažurirati.

Nacrt predloga za ETS kaže da će se ponuda dozvola za CO2 u ETS suočiti sa jednokratnim smanjenjem.

Količina dozvola koje ulaze na tržište ugljenika u EU svake godine takođe će se smanjivati bržim tempom, sa početkom godinu dana nakon primene reformi, navodi se u nacrtu, bez preciziranja koliko brzo će gornja granica pasti.

Predlog bi ojačao „rezervu za stabilnost tržišta“ ETS, mehanizam dizajniran da izbegne nakupljanje viška dozvola, koje bi mogle smanjiti cene ugljenika u EU.

Cena dozvola za CO2 u EU ETS porasla je do rekordnih nivoa ove godine i trenutno se trguje na oko 56 evra po toni.

Kada ETS sadrži više od 1,096 milijardi rezervnih dozvola, rezerva bi upijala 24% godišnje do 2030. Dok je u opticaju između 833 miliona i 1,096 milijardi dozvola, rezerva bi upijala dovoljno dozvola da to svede na 833 miliona.

Komisija je odbila da komentariše predlog, koji bi se mogao promeniti pre nego što bude objavljen. Države članice i Evropski parlament moraju da pregovaraju o konačnim reformama, što je proces koji bi mogao trajati otprilike dve godine.

Kraj slobodnih dozvola

Besplatne dozvole za ugljenik će se ukinuti za industrije koje su obuhvaćene planiranim dažbinama EU za granične emisije ugljenika, navodi se u nacrtu, a očekuje se da će se proizvodni sektori odupreti.

Paket EU o klimatskoj politici će uključivati graničnu carinu, koja će prisiliti uvoznike da plaćaju emisije CO2 koje su „ugrađene” u robu poput čelika i cementa. Naknade uvoznika po toni CO2 bile bi povezane sa cenom ugljenika u EU, kako bi se evropske firme postavile u jednak položaj sa kompanijama u inostranstvu.

Druge industrije bi, takođe, dobile manje besplatnih dozvola, prema predlozima za jačanje benčmarka za izračunavanje besplatnih dozvola svakog sektora, dok kompanije moraju dokazati da ulažu u smanjenje CO2 kako bi ih dobile.

Tržište ugljenika u EU proširiće se i na brodarstvo, koje do sada nije bilo pokriveno. Biće pokrivene emisije iz pomorskih putovanja unutar Evrope i dolazećih putovanja u EU, navodi se u nacrtu.

Takođe se razmišlja o stvaranju zasebnog ETS sistema za transport i sisteme grejanja u zgradama. Ti sektori bi će biti suočeni sa troškovima CO2 od 2026. godine.

Komisija je rekla da će koristiti prihode od novog ETS-a za stvaranje fonda za podršku ugroženim domaćinstvima, ako im se računi povećaju kao rezultat sistema cena ugljenika.

Izvor: Reuters

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.