mehanizam prodaje struje iz lignita

Tamna strana industrije uglja u SAD

Iako su se podaci o bezbednosti i zdravlju na radu vezani za rudarstvo poboljšali, vađenje uglja je i dalje opasno zanimanje i veoma se razlikuje po regionima. Proizvodni rizik je visok za industriju uglja u SAD, koja mora da se bori sa socijalnim rizicima, kao što su odlaganje otpada i odnosi sa lokalnom zajednicom, pored ekoloških rizika kao što su emisije ugljenika, navodi Moody’s u svom novom izveštaju.

Povećavanje socijalnog rizika u rudarskoj industiji dovodi do toga da veće rudarske kompanije prodaju imovinu povezanu sa ugljem, dok se aktive uglja sve više koncentrišu među kompanijama koje su se specijalizovale za proizvodnju uglja, navodi u novom izveštaju Moody’s, kompanija koja se bavi izveštavanjem, statistikama i procenom rizika na globalnom nivou.

Kompanije koje svoju delatnost zasnivaju isključivo na uglju uglavnom imaju slabiju kreditnu sposobnost, sa potražnjom koja bledi na nekim tržištima u kombinaciji sa nedostatkom raznolikosti proizvoda, ističe Moody.

Sve kompanije za proizvodnju čistog uglja trenutno su ocenjene niskom ocenom sa stanovišta investicionih ulaganja. U novoj analizi koja je obuhvatila više desetina globalnih sektora, istraživači su utvrdili da industrija uglja ima veoma visok socijalni rizik i da je termalni ugalj suočen sa većim rizikom od metalurškog uglja, koji se koristi u proizvodnji čelika. Društveni pritisak za odbacivanje ulaganja u ugalj ili za uzdržavanje od novih ulaganja sve je značajniji za proizvođače.

Predviđeni oporavak potražnje za termalnim ugljem 2021. godine kratko će trajati u SAD, gde je potražnja za ugljem generalno gledano u dugoročnom padu, a rast će se usporiti i u azijsko-pacifičkom regionu, predviđa Moody’s, napominjući da su zdravstvena i bezbednosna pitanja povezana sa vađenjem uglja i dalje značajna opasnost za proizvođače uglja.

Iako su se podaci o zdravlju i bezbednosti poboljšali, vađenje uglja je i dalje opasno zanimanje sa značajnim regionalnim razlikama. Rizik po zdravlje i bezbednost ljudi na radu u ovom sektoru kategoriše se kao veoma visok zbog velikih problema vezanih za sigurnost, poput urušavanja mina i požara, kao i zdravstvenih problema poput bolesti crnih pluća.

Industrijski sektori koji emituju visok sadržaj ugljenika često su izloženi odgovornim proizvodnim pitanjima. Moody’s smatra da je proizvodni rizik visok za industriju uglja, koja se mora boriti sa socijalnim rizicima kao što su odlaganje otpada i odnosi sa lokalnom zajednicom, pored ekoloških rizika kao što su emisije ugljenika.

Industrija uglja suočiće se sa sve većim rizicima vezanim za ljudske resurse

„Naročito u Severnoj Americi, industrija danas mora da se boriti sa starenjem radne snage, sindikalnim sporovima i poteškoćama u regrutovanju i zadržavanju kvalifikovanih radnika“, navodi se u novom izveštaju.

Brojni nepovoljni uslovi u industriji uglja podstiču sposobne radnike da potraže posao negde drugde, ali u mnogim oblastima je vađenje uglja i dalje privlačna opcija za zapošljavanje. U SAD su politička pitanja vezana za industriju uglja više podeljena nego u drugim zemljama proizvođačima.

Kao i kod mnogih drugih teško pogođenih industrija, američki proizvođači uglja odgovorili su na globalno izbijanje virusa korone i smanjenje potražnje za ugljem uglavnom traženjem novih izvora finansiranja, ili bar fleksibilnosti u postojećim.

Neki istaknuti investitori ograničili su ili eliminisali svoja ulaganja u industriju uglja – posebno za termalni ugalj, koji je izvor goriva sa velikom konkurencijom, doprinoseći dugoročnim kreditnim rizicima te industrije.

Pitanja zdravlja i bezbednosti na radu uključuju rudarske nesreće kao i zdravstvene probleme radnika

Moody’s očekuje da će zdravstveni i bezbednosni problemi povezani sa rudarstvom uglja i dalje predstavljati značajnu opasnost za proizvođače uglja. Iako su se podaci o zdravlju i bezbednosti poboljšali, vađenje uglja je i dalje opasno zanimanje sa značajnim razlikama u statistikama na regionalnom nivou a razlikuje se i među preduzećima.

Zdravstveni i bezbednosni rizik u ovom sektoru se kategoriše kao veoma visok zbog problema vezanih za bezbednost, poput urušavanja mina i zdravstvenih problema zaposlenih. Specifični incidenti sa vađenjem uglja mogu veoma da naruše publicitet kompanija, a u nekim slučajevima su značajno oštetili njihovu kreditnu sposobnost.

Pneumokonioza ili bolest crnih pluća bila je dovoljno značajna i raširena da privuče političku pažnju, uključujući i poseban mehanizam finansiranja, koji uključuje poverenički fond u SAD. Bolest vezana za posao, koja proističe iz dugotrajnog izlaganja ugljenoj prašini može prouzrokovati fibrozu pluća i industrijski bronhitis, umanjujući kvalitet života a ponekad ima fatalan ishod.

Inače, Pneumokonioza je oboljenje pluća prouzrokovano prašinom. Ovu plućnu bolest izaziva dugotrajno udisanje mineralnih čestica. Simptomi ovog uglavnom profesionalnog oboljenja se pojavljuju nakon nekoliko godina od izlaganja uzročniku, obuhvataju nedostatak daha prilikom napora, suv kašalj i povećanu osetljivost na infekcije.

Američki Savezni zakon o rudnicima i zdravlju uglja iz 1969. godine osnovao je poverenički fond koji pomaže radnicima u podnošenju zdravstvenih troškova, a finansiraju ga proizvođači uglja na osnovu nivoa njihove proizvodnje. Poverenički fond se poslednjih godina suočio sa političkim pregovorima i promenama poreske stope, što povećava verovatnoću pronalaženja skupljeg rešenja.

Otpad, zagađenje i nesreće

Industrijski sektori koji proizvode visok sadržaj ugljenika često su izloženi odgovornim proizvodnim pitanjima.

Pitanja odgovorne proizvodnje koja se tiču ovog sektora uglavnom se usredsređuju na odlaganje otpada i odnose sa lokalnom zajednicom, a ne na direktnije emisije ugljenika.

Moody’s smatra se da je odgovorni proizvodni rizik visok za industriju uglja. Rudnik uglja je često najznačajniji lokalni poslodavac, a odlaganje otpada može predstavljati opasnost, dok su rizici kvaliteta proizvoda i lanca snabdevanja manje značajni.

Pitanja vezana za eksploataciju uglja uključuju pitanja kao što su nagomilavanje mulja, otpadni materijal koji ostaje nakon ispiranja uglja pre otpreme kupcima, kao i problemi samih kupaca, kao što su pepeo, otpadni materijal koji nastaje nakog sagorevanja, prilikom proizvodnje električne energije.

Neke kompanije iz industrije uglja imaju značajan broj starih lokacija na kojima više ne kopaju ugalj – pitanje od sve veće važnosti u regionima u kojima potražnja naglo opada. Pored dobijanja zakonske dozvole za upravljanje rudarskim sredstvima, rudarske kompanije se takođe suočavaju sa sve većom kontrolom koja bi se mogla manifestovati u pitanjima u vezi sa socijalnom dozvolom za rad.

Izvor: Mining.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti