TE na ugalj

TE na ugalj još tri decenije

Tokom narednih 30 godina ugalj će i dalje biti korišćen kao gorivo u energetici. Uz primenu savremenih superkritičnih tehnologija. Poljska ima pred sobom ogroman izazov kao proizvođač „najprljavije” energije u EU. U realizaciji ovog izazova Rafako namerava da učestvuje. Imamo kompetencije i tehnologije koje trebaju Srbiji i Poljskoj. Potrebna je sinergija. Hoćemo da predstavnici države uvide naše planove i da nam pomognu, kaže Radoslaw Domagalski-Łabędzki, predsednik uprave Rafako SA. za Energiju Balkana.

To je put bez povratka, sigurno. Srednji vek naših konvencionalnih elektrana iznosi 50 godina. Danas one proizvode značajan deo (oko 70%) električne energije. Ali, to se mora promeniti. Preostali deo energije proizvode elektrane koje su još starije. Srednji vek termoelektrana u EU iznosi 35 godina, kaže Radoslaw Domagalski-Łabędzki, predsednik uprave Rafako SA. komentarišući za Energiju Balkana insistiranje EU na gašenju termoelektrana u Poljskoj, ali i drugim zemlja Evrope, pa i u Srbiji.

Gašenje TE mora biti dobro isplanirano i postepeno

Ne treba se čuditi da EU insistira na gašenju termoelektrana. Međutim, taj proces mora biti dobro isplaniran. I to na godine, da ne bi došlo do pogoršanja energetske bezbednosti naše zemlje. Imajmo u vidu da je od 2016. godine 15 evropskih zemalja objavilo postepeno povlačenje uglja iz proizvodnje električne energije. Njih 14 deklariše to do 2030. godine, Nemačka do 2038. U Poljskoj se planira gašenje najveće termoelektrane u Bełchatowu nakon 2030. godine.

U Poljskoj najveću snagu ima elektrana Bełchatów, puštena u rad osamdesetih godina. Radi na lignit. Njena snaga čini skoro 20% instalisane snage u profesionalnoj energetici. Ali, isto tako emituje 33mt ugljen-dioksida. Druga, po veličini, elektrana u Poljskoj – Kozienice, sagoreva kameni ugalj, puštena je u rad pre 50 godina, emituje 10Mt CO2 godišnje.

TE Bełchatów

U Poljskoj se više od 80% električne energije proizvodi u termoelektranama. Kao zemlja članica EU Poljska je preuzela obaveze koje se odnose na energetski miks. Kakve su to obaveze? Kako utiču na delatnost firme?

U Evropskoj Uniji su tokom 2020 godine, po prvi put, veći udeo u proizvodnji električne energije od fosilnih goriva imali obnovljivi izvori. Ovo je važan trenutak u transformaciji Evrope.

Ali, isto tako i signal za zemlje koje hoće da se pridruže EU. Unija smatra da su promene prespore, kako bi se postiglo 55% redukcije gasova staklene bašte do 2030. godine i klimatsku neutralnost do 2050 godine. EU računa na vetro i solarnu energetiku. Prošle godine one zajedno su isporučile jednu petinu električne energije u Evropskoj Uniji.

Sa OIE Poljska kasni u odnosu na Dansku i Nemačku

U Poljskoj taj rezultat nije tako dobar kao u Danskoj ili pak Nemačkoj. Kod nas vetro i solarni izvori energije isporučuje oko 11% ukupne proizvodnje električne energije. I dalje smo mi zemlja sa najvećim postotkom fosilnih goriva u energetskom miksu. Da ispunimo klimatske ciljeve do 2030. godine morali bi povećati proizvodnju vetro i solarne energije tri puta u odnosu na prosek u zadnjih deset godina. To znači da godišnji porast treba da iznosi skoro 100 TWh, dok je u 2020. on bio na nivou od 51 TWh. Sadašnji planovi (Nacionalni plan za energiju i klimu) predviđaju 72 TWh.

Poljska ima pred sobom ogroman izazov kao proizvođač „najprljavije” energije u EU. U realizaciji ovog izazova mi kao Rafako imamo nameru da učestvujemo.

Poljska i Srbija imaju sličan energetski miks. Šta biste savetovali i preporučili kolegama u EPS-u, sa kojom sarađujete već decenijama?

Najkraće – pripremu za nužne modernizacije i planiranje harmonograma, zato što kada bude trebalo ispuniti norme EU, može preostati malo vremena – ako se čeka do zadnjeg trenutka.

Ipak smatram  da će tokom narednih 30 godina, ugalj, bar delimično, i dalje biti korišćen kao gorivo u energetici. Naravno uz primenu savremenih superkritičnih tehnologija. U Poljskoj je, trenutno, planirano odustajanje od korišćenja uglja do 2050. godine.

Firma Rafako osnovana je 1949. godine. Delatnost firme u Poljskoj trebala je biti prilagođena ne samo ekonomskim već i političkim promenama. Prošle godine započeli ste proces restrukturizacije, prilagođavajući se i zakonodavstvu EU. Kako je ta transformacija uticala na firmu?

Proces restrukturizacije bio je vezan sa pogrešnim odlukama bivših vlasnika i menadžmenta kompanije. Morali smo otvoriti velike rezerve, kompanija se nepotrebno angažovala u nekoliko jako velikih i dugotrajnih projekata sa niskim profitom.

Sedište Rafakoa

Raskinuli smo te ugovore i vraćamo se na poljsko i svetsko tržište. Polako vraćamo svoju bivšu poziciju. Koncentrišemo se na naš „core business“, ulazimo u područje modernizacija i OIE.

Tranzicija od pre mnogo godina za kompaniju značila je ulazak na berzu i promenu vlasništva- od državnog preduzeća u akcionarsko društvo i ulazak na Varšavsku berzu vrednosnih papira. Ali, to je već istorija – to su devedesete godine prošlog veka.

Saradnja započeta u vreme Jugoslavije

Rafako je u Srbiji i drugim zemljama regiona aktivan duže od 60 godina. Da li sarađujete sa energetskim kompanijama? Na kojim projektima?

Rafako je, od 60-ih godina prošlog veka isporučio, u bivšoj Jugoslaviji, 13 novih kotlova. A kasnije je isporučio nove ili modernizovao 10 elektrofiltera. Tako da je potpuno prirodno da učestvujemo u remontima i modernizacijama instalacija koje smo isporučili. Mnogo godina (do 2010.) na TENT-u B bili su projektovani i instalirani najveći kotlovi naše proizvodnje (BB-1880). Tako je to bilo u Jugoslaviji, a kasnije su pojedine elektroprivrede postale naši partneri sa kojima sarađujemo.

U Srbiji naš je partner EPS. Trenutno realizujemo II etapu modernizacije kotla na TENT B1, sa povećanjem kapaciteta efikasnosti i sa smanjenjem emisija NOx – zajedno sa našim konzorcijalnim partnerom firmom Via Ocel iz Beograda. U drugim zemljama sarađujemo sa elektranama u BiH (Tuzla i Kakanj) kao i u Severnoj Makedoniji.

Rafako ima u Beogradu firmu-ćerku. Čime se ta firma bavi u Srbiji?

Rafako Engeneering Solution d.o.o. (RES) osnovana je 2007. godine i od samog početka je inženjering kompanija, kao nastavak našeg projektnog biroa. Zapošljavamo inženjere sa lokalnim licencama, što olakšava realizaciju ugovora u Srbiji. U velikoj meri RES omogućave neposredan kontakt našim projektantima sa našim klijentima u Srbiji.

Najbolje se to videlo prošle godine, kad je bilo teško ili nemoguće putovati zbog pandemije COVID 19. A kolege iz RES vršile su uviđaje na objektu TENT B i prosleđivali neophodne tehničke informacije, ili obavljale inventarizacije na objektu.

TENT B

RES je neophodan kada govorimo o realizaciji ugovora, kako zbog jezika tako i zbog toga što je on naš prirodni posrednik u kontaktima sa lokalnim izvadačkim i projektantskim firmama.

Rafako je lider konzorcijuma, koji je pripremio Program „Blokovi 200+“. Koji je to program? Koliko je važan u procesu dekarbonizacije Poljske? Može li se primeniti u drugim zemljama, na primer u Srbiji?

Firma Rafako Innovation, iz Grupe Rafako, upravo realizuje završnu fazu istraživanja i razvoja programa „Blokovi 200+”. Planiramo završetak projekta za decembar 2021. godine. Međutim, Rafako je spreman započeti komercijalizaciju te tehnologije već za mesec dana. Program je stvoren za Nacionalni centar istraživanja i razvoja, a sufinansiran je iz fondova EU (operativni program Inteligentan razvoj 2014-2020).

Zahvaljujući tome Rafako će raspolagati sa licencama za jedinstven paket tehnologija koje omogućavaju modernizaciju sektora elektrana i toplana u Poljskoj, a samim tim i za dekarbonizaciju. Ta rešenja možemo preneti na evropska tržišta, pa tako i na tržište u Srbiji. Modernizovan, pomoću tehničkih rešenja Rafako, blok može raditi sa minimalnom snagom oko 90-100 MW umesto 140 MW (sadašnji minimum).

U slučaju naglog porasta potražnje energije, na primer zbog kvara ili havarije elektrane, ili u slučaju pada ponude vetroenergije – možemo, sa brzinom 8-9 MW/min (sada 2-3,5 MW/min) povećati snagu bloka sa 90-100 MW do 225 MW. Na taj način možemo se efikasno boriti sa manjkom snage u energetskom sistemu zemlje, a da izbegnemo gradnju skupih parno-gasnih elektrana.

Paket rešenja, koje je izradio i primenjuje Rafako u industrijskom okruženju svodi sa na:

– povećanje elastičnosti rada bloka, kroz kraće potrebno vreme za start, smanjenje tehničkog minimum, kao i značajan porast gradijenta povećanja snage bloka;

– promenu parametara funkcionisanja tih blokova, na taj način da će biti prilagođeni radu sa većom promenljivošću opterećenja i velikim brojem prekida i starta rada;

– povećanje efikasnosti proizvodnje električne energije (neto) bez značajnih ingerencija/modifikacija u protočni sistem turbine;

– mogućnost sniženja emisija CO2, sa redukcijom potrošnje goriva – što daje značajne ekonomske koristi investitoru;

– prilagođavanje sadržaja bora u otpadnim vodama i emisija žive prema novim limitima (do sada se to nije tražilo za živu).

Tehnologije Rafakoa može biti primenjena kod TE-TO

Jedinstven karakter tehnologije Rafako počiva i na tome da može biti primenjena u konverziji toplotnih blokova u toplanama i termoelektranama-toplanama (TE TO). Analize potvrđuju tehničke mogućnosti konverzije takvih malih jedinica na gasno gorivo (gas + vodonik). U Poljskoj modernizacija sektora toplana proizlazi iz potrebe da se prilagode termalne jedinice Direktivi EU o emisijama iz instalacija srednje veličine, koje će prvi put biti na snazi od 2025 godine. Kod nas to znači da ćemo morati modernizovati mnoge jedinice snage ispod 50MW. U Poljskoj preko 83% toplana mora biti modernizovano.

Rafako – pogled iz vazduha

Da li Vi verujete da se može realizovati Zeleni ugovor EU i planovi dekarbonizacije do 2050 godine?

Da, to je moguće. Moram dodati da ne mogu zamisliti taj proces bez Rafaka.

Da li smatrate da proces dekarbonizacije ugrožava bezbednost i energetsku stabilnost naših zemalja?

Ne, ako bude razumno sprovođena i sa respektovanjem nacionalnih interesa i ne remeti nivo energetske bezbednosti.

Šta je, po Vašem mišljenju, najbitnije da bi država mogla na stabilan način obezbediti isporuke energenata, pre svega električne energije?

Dobro komponovan energetski miks, izvori kao OIE danas su još uvek nestabilni i zavise od vremena, vetar ne duva uvek, a i sunce ima svoje hirove. Na sreću, brzo se razvija tržište vezano sa skladištenjem energije. Tu vidim mogućnosti povećanja uloge OIE u budućnosti. Isto tako fotovoltaika se brzo razvija, paneli su sve efikasniji, diže se sve više farmi, kao i off-shore izvora vetroenergije. Međutim, još uvek će niskoemisione termoelektrane, a kasnije gasne elektrane, biti izvor energije – jer su nezavisne od hirova vremena.

Poljska i nuklearke

Može li se to postići povećavajući odeo OIE u energetskom miksu, ili ćemo trebati druge izvore – na primer nuklearnu energiju?

Poljska nuklearna elektrana, to je tema koja je godinama bila političko obećanje, a koja kao i druga obećanja nije bilo moguće ispuniti. Te lokacija, te finansiranje, te komšije sa zapada upravo povlače se iz nuklearne energije. Razloga je bilo mnogo, bez obzira sto se govorilo o tome koliko je potrebna – niko ništa nije napravio. Godine 2010. osnovana je specijalna firma, koja je trebala da izgradi prvu poljsku nuklearnu elektranu. Ništa od toga nije bilo.

U strategiji „Energetska politika Poljske do 2040” koju je Vlada usvojila govori se o prisutnosti nuklearne energije, čak se spominje godina 2033., kada će Poljska imati struju iz atomske energije. Ukupno treba izgraditi šest nuklearnih blokova instalisane snage 6-9 GW. U strategiji se govori da će blokova biti šest, svake dve-tri godine po jedan od puštanja u rad prvog. To znaci da ćemo u 2048. godini imati energetski mix koji se mnogo razlikuje od sadašnjeg.

Nadamo se učešću u tom programu. Retko ko se seća da smo, kao Rafako, sedamdesetih godina učestvovali u poljskom programu izgradnje nuklearne elektrane, međutim nakon katastrofe u Černobilu ništa od toga nije bilo. Sada, nadam se, biće drugačije.

U Kini imaju restrikcije električne energije, jer je proizvodnja premala u odnosu na potrebe privrede. Neki analitičari smatraju da se to dešava zato što Kinezi razvijaju proizvodnju električne energije iz OIE, zapostavljajući termičku energetiku. Kako sprečiti da se takav scenario ne ponovi u Poljskoj, Srbiji ili nekoj drugoj zemlji EU?

Mislim da ta tržišta nisu za upoređivanje. U 2020. Kina je proizvodila 53% svetske energije iz uglja. Taj je udeo porastao, bez obzira na obećanja zaštite okoline i razvoja OIE. Dok smo u 2020. globalno zabeležili najveći u istoriji pad proizvodnje energije iz uglja, u Kini smo videli, neznatan, ali porast. U istom vremenu u EU je udeo OIE u proizvodnji energije premašio fosilna goriva. Naravno da smo i u Kini videli porast energije iz OIE – ali, ukupna potražnja za energijom bila je veća. Posebno nakon pandemije, gde je privreda krenula sa još većom snagom.

Znam da su se kineske vlasti obavezale da će smanjiti udeo uglja u proizvodnji energije. Do 2060. godine Kina treba da postigne neutralnost po pitanju emisije CO2. Pitanja OIE i energetskog miksa u Kini nisu do kraja razjašnjena. Iz poslednjeg izveštaja nevladinih organizacija proizlazi, da snaga novih termo instalacija u 2020. iznosi 38,4 GW. To je tri puta više nego sto je izgrađeno u ostalim delovima sveta.

Organizacija Greenpeace informisala je čak da je kineska Vlada prošle godine potvrdila izgradnju novih instalacija snage 41,6 GW, dakle više nego u tri zadnje godine ukupno. Konačno, ako je, kao što proizlazi iz izveštaja Embera, Kina smanjila udeo termičke energije sa 68% na 61% celokupne potrošnje – ipak je celokupna proizvodnja energije je u tom periodu porasla za 19%. Tako da je teško govoriti o tome da Kina razvija uglavnom OIE.

Odgovarajući na pitanje mogu da kažem – ne plašim se takvog scenarija ni za Poljsku ni za Srbiju, ni za bilo koju evropsku zemlju.

Sa Srbijom zajednički proces dekarbonizacije

Polovinom juna bili ste u poseti Srbiji. Šta nam možete reći o rezultatima te posete? U kom smeru će se razvijati saradnja Rafako sa srpskim partnerima, kako će izgledati saradnja Poljske i Srbije u oblasti energetike?

Da bio sam u Beogradu, jer je Srbija naše najvažnije tržište na Balkanu. Imamo sa Srbijom sličan energetski miks, a to znači iste probleme i izazove. Mislim da moramo ujediniti snage da zajedno realizujemo zadatke koje pred nas stavlja dekarbonizacija.

Kratko rečeno, imamo kompetencije i tehnologije koje trebaju Srbiji i Poljskoj. Srpska energetika ima dosta toga da uradi da bi smanjila emisije termoelektrana i da bi prilagodila termoelektrane saradnji sa OIE. Tu smo najviše potrebni.

Rafako je suvlasnik projekta izgradnje elektrane Kovin. To je termoelektrana. Zagovornici teze da je ugalj glavni krivac za klimatske promene teže ka tome da ga eliminišu iz Evrope. Kako nameravate da to usaglasite sa biznis planovima Rafakoa?

Nije moguće isključiti sve termoelektrane odjednom. Trebamo one, koje još možemo, prilagoditi za saradnju sa OIE. Druge postepeno zatvarati. Da bi zadržali stabilnost sistema i energetsku bezbednost zemlje moramo uključiti u sistem neki broj novih MWh iz termoelektrana. Niskoemisionih elektrana, izgrađenih sa BAT. Takvih, koje za razliku od starijih, bolje sarađuju sa OIE. Ovde mislim na brži start i značajno niži tehnički minimum rada. Sve to odražava se značajno manjom potrošnjom uglja. Projekat Kovin ispunjava te kriterijume i spada u grupu takvih elektrana.

Rafako je potpisao sa gradom Čačkom Memorandum o saradnji. Memorandum govori o saradnji na izgradnji spalionice mulja iz jezera Međuvršje. Na čemu se zasniva ta saradnja i kakav je to projekat?

Uklapamo se u postojeći projekat čišćenja jezera Međuvršje. Mulj koji će se izvaditi iz jezera treba iskoristiti. Toga će biti oko 18 miliona m3. Nameravamo izgraditi instalaciju termičke utilizacije suve materije, nakon sušenja mulja iz jezera. U budućnosti, instalacija može koristiti suvu materiju iz obližnjih instalacija prečišćavanja otpadnih voda.

Potpisivanje pisma o namerama u rezidenciji ambasadora Republike Poljske u Beogradu - Radosław Domagalski-Łabędzki, predsednik uprave Rafako SA, Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika Čačka i Mirjana Đoković, prof. dr Milan Radunović, ESI / Foto: Rafako
Potpisivanje pisma o namerama u rezidenciji ambasadora Republike Poljske u Beogradu – Radosław Domagalski-Łabędzki, predsednik uprave Rafako SA, Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika Čačka i Mirjana Đoković, prof. dr Milan Radunović, ESI / Foto: Rafako

Tretiramo taj projekat kao pilot projekat. Hteli bismo učestvovati u velikom projektu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – u projektu izgradnje desetina instalacija za prečišćavanje otpadnih voda. Naše spalionice će ovde biti jako potrebne.

Srbija je interesantna za strane investitore. Da li i Vi smatrate da bi poljske firme, a pre svega Rafako, bile zainteresirane za ulaganje u proizvodne kapacitete u Srbiji? Iz kojih razloga, na kojim projektima?

Nesumnjivo je da je Srbija interesantna zemlja za strane investitore.

Rafako u svojoj delatnosti u Srbiji sarađuje sa domaćim firmama. Često su to vrednosti i do 40% ili više od vrednosti projekta. Samim tim tesno sarađujemo. Često je to i transfer tehnologije i know-how. Mi jesmo zainteresovani da prenesemo deo naših kompetencija i proizvodnih kapaciteta u Srbiju. Na taj način možemo imati bržu realizaciju i smanjiti troškove.

Što su naši projekti veći, tim više će biti mesta za takve procese. Ne zaboravljamo da u svakoj našoj realizaciji učestvuju, kao podizvođači, i druge poljske firme, što značajno jača taj proces.

Krajem godine očekujemo u Srbiji Predsednika Andrzeja Dudu. Da li nam možete reći koje će biti teme razgovora naših Predsednika? Kakvi bi projekti trebali biti diskutirani?

Nadamo se da će politika podržati naše aktivnosti u Srbiji. Pošto se radi o oblasti gde je kapital od velike važnosti, računamo na značajnu podršku našeg zajedničkog biznisa kreditnim sredstvima, pre svega fondovima za jačanje izvoza.

Naš se biznis realizuje u strateškoj, i za svaku državu veoma bitnoj, oblasti. Računamo na potpore od poljske i srpske strane. Ukazujemo da je efekat sinergije u tom slučaju jako izražen i značajan. Kompetencije i znanje koje ima Rafako su neophodne i moraju biti iskorišćene u procesu dekarbonizacije – u Poljskoj kao i u Srbiji. Hoćemo da predstavnici države uvide naše planove i da nam pomognu.

Imamo u našim planovima realizaciju projekata sa učešćem firmi iz Češke i Mađarske. Ovo vam je Višegradska grupa, skoro u celini. Dobra politička saradnja treba da ima svoj odraz u dobroj privrednoj saradnji. To su teme kojima smo zainteresovali naše političare. Nadamo se da će i o našim projektima razgovarati naši predsednici u Beogradu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti