TE Rijeka u središtu hrvatskog gasnog kriznog plana

Cilj plana intervencija u slučaju nestašice gasa, koji je donela hrvatska Vlada, jeste utvrđivanje postupaka, uloge i odgovornosti svih učesnika u prevazilaženju takvih kriznih situacija. Termoelektrana Rijeka ima mogućnost brze regulacije opterećenja u rasponu od 25 odsto do 100 odsto, zbog čega je izrazito prilagodljiva promenama u elektroenergetskom sistemu, a kao pogonski energent koristi ulje za loženje.

Vlada Republike Hrvatske donela je nov plan intervencija o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom, kojim se utvrđuju postupci, uloga i odgovornost nadležnih tela i svih uključenih učesnika na tržištu gasa, u slučaju poremećaja u snabdevanju ovim energentom.

Državni sekretar Ministarstva privrede i održivog razvoja Mile Horvat rekao je da je u skladu s Uredbom 19/38 iz 2017. Evropskog parlamenta o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom i stavljanja izvan snage Uredbe 994, propisana obaveza utvrđivanja plana intervencija.

Uklanjanje i ublažavanje posledica

„Zato je Republika Hrvatska pristupila izradi novog plana intervencija o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom, kojim se utvrđuju postupci, uloga i odgovornost nadležnih tela i svih uključenih učesnika na tržištu gasa, u slučaju poremećaja u snabdevanju ovim energentom”, naveo je Horvat.

Kako je istakao, svrha plana intervencija je uklanjanje i ublažavanje uticaja poremećaja u snabdevanju gasom i rešavanje situacija u kojima snabdevanje gasom više ne može da bude garantovano svim kupcima na domaćem tržištu.

Mehanizmi solidarnosti

Takođe, tim planom intervencije uvodi se i mehanizam solidarnosti kao instrument za ublažavanje efekata ozbiljnog vanrednog stanja u Evropskoj Uniji – ukoliko je nekoj državi članici ugroženo snabdevanje gasom, što je osnovna sigurnosna potreba i neophodan prioritet svih država članica.

Odluka hrvatske Vlade predviđa i imenovanje članova i zamenika kriznog tima odgovornih za sprovođenje Plana intervencije. Do tada su članovi tog tela oni koje je Vlada imenovala krajem februara, a na čijem čelu se od sredine maja nalazi ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović.

Tri nivoa kriznih stanja

Plan intervencija o merama zaštite sigurnosti snabdevanja gasom dokument je od 40-ak stranica. Kroz desetak poglavlja detaljnije se razrađuje i pitanja kao što su krizna stanja, nivo i vanrednog stanja, kao i posebna pravila za smanjenje ili obustavu isporuke gasa – od prvog do jedanaestog stepena, uloga i odgovornost svih tela i institucija, regionalna dimenzija i drugo.

Tako se, između ostalog, definišu tri nivoa kriznih situacija – nivo ranog upozorenja, nivo uzbunjivanja i nivo vanrednog stanja.

I dok prva dva nivoa proglašava ministar privrede, na predlog kriznog tima, treći  nivo vanrednog stana proglašava Vlada RH na predlog ministra. Najviši nivo krizne situacije se definiše u slučaju izuzetno visoke potražnje za gasom, značajnog poremećaja u snabdevanju ili drugog značajnog pogoršanja stanja snabdevanja gasom. Takođe, ovaj nivo podrazumeva i da su primenjene sve relevantne tržišne mere, ali snabdevanje gasom nije odgovarajuće za zadovoljenje preostale potražnje, tako da moraju dodatno da se uvedu i netržišne mere, posebno u cilju zaštite snabdevanja gasom zaštićenih kupaca.

Mere po nivoima

Planom se detaljno preciziraju i mere za svaki nivo. Kod ranog upozoravanja propisane mere su, na primer, dobrovoljni prelazak na drugo gorivo, dobrovoljno povećanje uvoza gasa, preporuke za smanjenje potrošnje, osiguranje iskorišćenosti kapaciteta tečnog prirodnog gasa i dovoljne količine tečnog prirodnog gasa u rezervoarima FSRU-a u slučaju poremećaja isporuke prirodnog gasa kopnenim putem i slično.

Nivo kriznog stanja uzbunjivanja nastaje kada se pojavi poremećaj u snabdevanju ili izuzetno visoka potražnja za gasom koja rezultira značajnim pogoršanjem stanja snabdevanja, ali tržište još uvek može da se nosi s tim poremećajem, odnosno potražnjom, bez oslanjanja na netržišne mere. Na ovom nivou se primenjuju i sve mere iz ranog upozorenja.

Primenom mera pritom se očekuje postizanje niza efekata, pri čemu se u dokumentu, na primer, navodi da je zagarantovana bezbednost snabdevanja gasom svih zaštićenih kupaca, nije narušeno tržišno takmičenje, niti pravilno funkcionisanje unutarnjeg tržišta gasa, lanci snabdevanja koji su ključni za društvo nisu ugroženi, odnos ponude i potražnje na gasnom tržištu je uravnotežen, dobrovoljne uštede u potrošnji gasa odražavaju se u smanjenju potrošnje energije, itd.

Vanredno stanje

Treći krizni nivo je vanredno stanje, a proglašava ga Vlada na predlog ministra i u slučaju izuzetno visoke potražnje za gasom, znatnog poremećaja u snabdevanju ili drugog značajnog pogoršanja stanja snabdevanja gasom. Takođe, ovaj nivo se proglašava i u slučaju da su sprovedene sve relevantne tržišne mere, ali snabdevanje gasom nije dovoljno za zadovoljenje preostale potražnje, tako da se dodatno moraju uvesti i netržišne mere, posebno u cilju zaštite snabdevanja gasom zaštićenih kupaca.

Prema Planu, u nivou vanrednog stanja mogu da se poduzmu mere kao što su – maksimalno povećanje proizvodnje prirodnog gasa, povećanje uvoza, maksimalno povlačenje gasa iz skladišta, korišćenje zakupljenih kapaciteta transportnog sistema, obavezan prelazak na drugo gorivo, obavezno smanjenje ili obustava isporuke prirodnog gasa, ograničavanje izvoza, smanjenje ili obustava isporuke, itd.

Pritom se navodi i ukupno 11 nivoa nakon kojih može doći do smanjenja ili obustave gasa.

Nivoi smanjena – obustave gasa

Reč je o merama koje u prvom nivou predviđaju – smanjenje isporuka prirodnog gasa za dva kupca direktno priključena na transportni sistem – HEP-Proizvodnji do 62.000 kubika na sat, a kutinskoj Petrohemiji na 60.000 kubika na sat, kao i smanjenje isporuke prirodnog gasa rafinerijama nafte – kupcu direktno priključenom na transportni sistem – Ine na 10.000 kubika na sat.

I sledeći nivoi regulišu obustavu isporuka prirodnog gasa kupcima priključenim na transportni sistem, kao i kupcima na distribucijskom sistemu, dok posljednji, jedanaesti nivo predviđa smanjenje isporuke gasa HEP-u i zaštićenim kupcima do nivoa na kome se osigurava opstanak gasnog sistema.

Doprinos smanjenju potrošnje

Prema podacima iz Plana, na osnovu prosečne potrošnje gasa u proteklih pet godina (oko 20,5 milijardi kilovatsati – kWh), na osnovu čega je izračunato da je dobrovoljni doprinos smanjenja potrošnje od 15 odsto za Hrvatsku oko 3,1 milijarda kWh, pa je ciljana ukupna potrošnja u Hrvatskoj od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine – 17,4 milijarde kWh.

Uz to se u zaključnim razmatranjima navode i moguće uštede potrošnje gasa HEP – Toplinarstva za toplotnu energiju. Takođe, navodi se i da je, zbog proglašenog ranog upozorenja, u pripravnosti i Termoelektrana Rijeka, s instaliranim kondenzacijskim blokom snage 320 megavata (MW). Termoelektrana ima mogućnost brze regulacije opterećenja u rasponu od 25 posto do 100 posto, što je čini izrazito prilagodljivom promenama u elektroenergetskom sistemu, a kao pogonski energent koristi ulje za loženje, navodi se u dokumentu.

Izvor: Novi List

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti